Neurolog Boban Stepić kaže da bi na ovo degenerativno oboljenje trebalo posumnjati onda kada se kod starijih ljudi javi izraženi poremećaj raspoloženja i gubitak volje:

- To su najÄ�ešÄ‡e prvi znaci da je reÄ� o demenciji. MeÄ‘utim, kako je reÄ� o kompleksnom poremećaju, koji remeti mnogobrojne sfere funkcionisanja, ona može da se ispoljava i kao otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su korišÄ‡enje telefona ili pripremanja obroka. Neretko je prisutna i sumnjiÄ�avost, uz priÄ�anje neprikladnih šala i viceva, ponavljanje pitanja, poremećaj seksualnog ponašanja, halucinacije, poremećaj pamćenja, dezorijentisanost u vremenu i prostoru, pišu Novosti.

Ipak, dr Stepić isti�e da pravila sa demencijom nema, jer svaki od nabrojanih simptoma može da bude prvi, a mogu se javiti i brojni drugi.

- MeÄ‘utim, povoljna okolnost je da su dijagnostiÄ�ki kriterijumi danas vrlo rafinirani, tako da Ä�esto samo na osnovu kliniÄ�kih parametara uspešno identifikujemo skoro 90 odsto dementnih pacijenata - kaže naš sagovornik. - InaÄ�e, od nekog oblika demencije u svetu boluje 50 miliona ljudi. Za 20 godina taj broj će se udvostruÄ�iti, pa se 2050. godine oÄ�ekuje izmeÄ‘u 130 i 150 miliona onih koji će se suoÄ�iti sa nekim od problema lošeg pamćenja i rasuÄ‘ivanja.