Naši geni odreÄ‘uju ne samo izgled i karakterne osobine, već i slabosti organizma, odnosno sklonost odreÄ‘enim oboljenjima.

Čak i uzrok depresije i nesanice ne mora da bude veliki stres ili preterani rad, već genetska predispozicija.

Zato je važno ne samo redovno ići na preventivne preglede, o Ä�emu se Ä�esto govori, već i pre svega biti edukovan šta je to na šta treba da obratimo dodatnu pažnju.

Nauka je utvrdila da se u najvećoj meri ove bolesti nasleđuju po ženskoj liniji:

Osteoporoza

Kod ovog oboljenja kostiju, koje ih �ini krhkima i lomljivima i ina�e je tipi�no za žensku populaciju, i i te kako se nasledni faktor pominje kao klju�an. Osteoporoza uglavnom nastupa posle menopauze, kada kosti gube kalcijum.

Ono na Ä�emu je najznaÄ�ajnije da radite jeste preventiva – unosite što više kalcijuma, ali znajte da se on adekvatno apsorbuje jedino kada je u kombinaciji sa vitaminom D. TakoÄ‘e, ne preporuÄ�uje se konzumacija gaziranog, jer u sluÄ�aju naslednog faktora se rizik od osteoporoze povećava za Ä�ak 14 %, što nije beznaÄ�ajno.

Povedite ra�una o kilaži i praktikujte sport.

Reumatoidni artritis

Iako još uvek nije precizno definisan uzrok ovog oboljenja koje se odreÄ‘uje kao autoimuno, smatra se da je on zapravo kombinacija naslednog faktora i uslova sredine.

Reumatoidni artrtitis nije nimalo naivan, jer napada zglobove, degenerativno je oboljenje, i u određenoj pooodmakloj fazi može zna�iti i invalidska kolica.

Preporu�uju se zdrav životni stil, fizi�ka aktivnost, a posebno je važno povesti ra�una o zdravlju zuba jer je npr. dokazano da paradontoza kao oboljenje desni koje vodi i ka ispadanju zuba je ujedno i povećan rizik od reumatoidnog artritisa.

Prevremeno starenje

NauÄ�nici su otkrili skup gena koji su odgovorni za to koliko dugo uspevamo da saÄ�uvamo mladost. Oni se prenose s generacije na generaciju po majÄ�inoj liniji. Postoji mogućnost da nasledimo oštećenu DNK, koja će ubrzati proces starenja.

NauÄ�nici još uvek nisu smislili naÄ�in da vratimo vreme unazad, ali neophodno je da stvorimo naviku da koristimo kreme s visokim zaštitinim faktorom (SPF), budući da je osetljivost na sunce takoÄ‘e nasledna.

Depresija

Godišnje oboli preko 300 miliona ljudi od depresije, i utvrÄ‘eno je da su ovom mentalnom stanju posebno sklone žene, što ukljuÄ�uje i postporoÄ‘ajnu depresiju. TakoÄ‘e nauka je otkrila da je jedan od faktora koji doprinosi nastanku depresije i prisustvo gena Slc6a15, koji se naravno nasleÄ‘uje.

Naravno, depresija je stanje koje se le�i, ali je uvek važno potražiti stru�nu pomoć.

Glaukom

Glaukom je kod žena je mnogo Ä�ešÄ‡i nego kod muškaraca, a genetske mutacije koje prouzrokuju ovu bolest su nasleÄ‘ene.

Prevencija bolesti:

Idite na pregled. Dok ne napunite 40, potrebno je da odlazite na pregled kod oftalmologa na svake 2-4 godine. Između 40 i 54 godine na 1-3 godine. Od 55 do 64, na svakih godinu-dve dana, a nakon 65. godine na svakih 6-12 meseci.

Redovno umereno vežbanje – hodanje ili džogiranje – 3 ili više puta nedeljno. TakoÄ‘e možete da radite jogu, ali izbegavajte obrnute položaje, u kojima opterećenje pada na vrat i ramena.

Kardiovaskularna oboljenja

Skladištenje masti kod ženske populacije je odreÄ‘eno genetski, te ukoliko je ono tipiÄ�no za stomaÄ�ni pojas, to ujedno znaÄ�i i rizik od srÄ�anih oboljenja, odnosno on se duplira.

To je u vezi i sa nivoom holesterola i skupljanjem masnoća u krvnim sudovima, što sve može prouzrokovati stanja poput srÄ�anog udara, hipertenzije, dijabetesa. FiziÄ�ka aktivnost, zdrava i dijetalna ishrana, prestanak pušenja i konzumacije alkohola su u ovom sluÄ�aju neophodni.

Migrene

Žene pate od migrena 3 puta više nego muškarci, i takoÄ‘e je primećeno da se vrlo Ä�esto dešava da je sklonost ovako intezivnim glavoboljama predisponirana genetski.

Ono što vi sami možete da uradite jeste da redukujete unos kofeina, alkohola, šećera, da pijete što više vode kako biste bili hidrirani, i da spavate dovoljno.

Insomnija

NauÄ�nici su otkrili da na hroniÄ�an poremećaj sna ovog tipa utiÄ�u ne samo psihogeni faktori, stres i sl, već i geni koje nasleÄ‘ujemo po ženskoj liniji. Malopre smo pomenuli da postoji genetska veza kod oboljenja kao što je depresija, a to se odnosi i na anksiozne poremećaje, neuroze.

Pokušajte da ustalite bioritam da idete u krevet do 23h, nemojte piti kafu i jesti tešku hranu uveÄ�e, i ako trenirate – fiziÄ�ka aktivnost treba da bude barem 4 sata pre odlaska na spavanje.

Alchajmerova bolest

Ovde se radi o obliku demencije, koji je takoÄ‘e Ä�ešÄ‡i kod žena nego kod muškaraca. Bitan je i genetski faktor, a naÄ�in života može smanjiti rizik od Alchajmera.

Treba izbaciti loše masti i šećera iz ishrane, kontrolisati holesterol i krvni pritisak, baviti se fiziÄ�kom aktivnošÄ‡u jer ona povećava dotok kiseonika u organizam.

Karcinom dojke i jajnika

U svetu verovatno najpoznatiji sluÄ�aj u vezi sa ovom temom jeste potez holivudske glumice AnÄ‘eline Džoli, koja je pre nekoliko godina izvršila matsektomiju grudi, a potom i odstranjivanje jajnika, nakon što je utvrÄ‘eno da ima mutaciju gena odgovornog za ova oboljenja, od kojih su preminule njena majka i baka.

Ipak, napomenimo da je sa medicinskog stanovišta ovakav potez drastiÄ�an, jer je on zapravo preventivan, pre nego što je bolest konstatovana.

Uglavnom, ukoliko postoji rizik, predlažu se pre svega redovni pregledi, ali i zdrav stil života koji iskljuÄ�uje pušenje, prekomernu konzumaciju alkohola, a podatak koji je takoÄ‘e važan jeste da se preporuÄ�uje prvo raÄ‘anje do 30. godine života, jer je dokazano da se time smanjuje i rizik od karcinoma dojke i jajnika.

I da ponovimo još jednom – preventiva je uvek najvažnija, i najefikasnija. Zato redovno idite na preglede kod lekara, i posebno povedite raÄ�una ukoliko u vašoj porodici ima ovih oboljenja po ženskoj liniji.