Da li je možda potrebno da se "cedimo" od znoja, kako bismo bili sigurni da smo vežbali kako valja?

Pre svega, treba shvatiti kako proces znojenja funkcioniše. Dok vežbate, mišići stvaraju toplotu, što podiže vašu unutrašnju temperaturu i telo pokreće proces hlaÄ‘enja - znojenje. Naše znojne žlezde napravljene su tako da pumpaju teÄ�nost (uglavnom vodu, so i druge elektrolite) kroz kožu, tako da sa sobom odnosi i temperaturu.

Naravno, svaka osoba je druga�ija. Neki ljudi se prirodno poja�ano znoje, obi�no zbog hiperaktivnih znojnih žlezda, dok je drugima potrebno mnogo vremena da se oznoje.

Koliko ćete se znojiti zavisi i od temperature okruženja, kao i od vašeg metabolizma, odnosno toga koliko intenzivno vežbate.

Veza između znojenja i uspeha

Iako mnogi misle da je znojenje pokazatelj da sagorevamo mnogo kalorija, dokazano je da ove pojave nisu u meÄ‘usobnoj korelaciji. Recimo, ako trÄ�ite na traci u klimatizovanoj prostoriji, verovatno ćete se znojiti manje u poreÄ‘enju sa trÄ�anjem po ploÄ�niku na temperaturi od 30 stepeni Celzijusa, ali to ne znaÄ�i da ćete trošiti drastiÄ�no manje kalorija.

Moguće je, meÄ‘utim, da se posle trÄ�anja napolju tokom toplog letnjeg dana, kući vratite nekoliko stotina grama lakši, nego posle trÄ�anja na traci. To je zato što ste izgubili više teÄ�nosti, ali ne i da ste "smršali", jer će se kilaža vratiti u normalu Ä�im nadoknadite teÄ�nost.

Stvari koje zaista utiÄ�u na sagorevanje kalorija su trajanje i intenzitet vežbanja. Maksimalni rezultati podstiÄ�u se ako izvodite 150-300 minuta "umerene" fiziÄ�ke aktivnosti ili 75-150 minuta "intenzivne" fiziÄ�ke aktibnosti nedeljno. Neko ko želi da smrša, trebalo bi da vežba oko pet sati nedeljno umerenim intenzitetom.

U svakom sluÄ�aju, stara dobra proverena formula i dalje "radi": više hodajte, hranite se izbalansirano i ne brinite o tome da li znoj mora stalno da vam kaplje sa Ä�ela.