Praćena je bolestima, teškim simpotima, ali i smrću. Od oktobra do danas, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut, od malih boginja obolele su 1.543 osobe, a tri preminule.

Nepoverenje u MMR vakcine raste već mesecima, a vrhunac je dostignut lažiranjem vakcinalnih kartona svoje dece. Iako se većina doktora bez dvoumljenja zalaže za vakcinaciju, ima i onih koji tvrde suprotno i kojima se sve više veruje.

"Nažalost, došlo je vreme da se u sve sumnja, a da pojedinci daju sebi za pravo da priÄ�aju o stvarima za koje nisu nimalo kompetentni, jer ne poseduju odgovarajuća znanja“, objašnjava za B92 epidemiolog Gradskog centra za javno zdravlje Ivana Begović Lazarević.

Poverenja u vakcinu gotovo da nema, ali ona isti�e da postoji na�in da se poverenje u sve dobrobiti vakcine povrati.

"Sigurno da postoji. Put je težak, dugotrajan, zahteva istrajnost i upornost. Svakako i podršku svih vrsta medija i državnih organa“.

Po �emu se MMR vakcina razlikuje od ranijih?

Na pitanje po Ä�emu se današnja vakcina razlikuje od prethodnih, za koje se veruje da su bile delotvornije, epidemiolog odgovara da su današnje vakcine napravljene po savremenoj, modernoj tehnologiji.

"To znaÄ�i da su bolje i bezbednije nego one primenjivane pre 30-ak godina. Veruje se da su starije vakcine bile delotvornije upravo iz razloga sto se daje prostora nenauÄ�no zasnovanim porukama zlonamernih ljudi, a dostupnost interneta pruža mogućnost da se proÄ�itaju ’lepo upakovane’ netaÄ�ne informacije! Vakcina svakako daje zaštitu i oko toga ne preba polemisati“, naglašava Begović Lazarević.

Vakcinacija protiv malih boginja u Srbiji poÄ�ela je da se sprovodi 1971. godine i tada se primenjivala samo vakcina protiv malih boginja (M). Od 1981. godine poÄ�elo se sa primenjivanjem vakcina protiv malih boginja i zaušaka (MM), a od 1994. godine protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR), navode iz Batuta.

"Samo generacije roÄ‘ene 1993. godine i kasnije su mogle da prime dve doze MMR vakcine. Revakcinacija protiv malih boginja (druga doza) uvedena je 1994. godine, tada u 12. godini života, a od 2006. godine je pomerena na vreme pred polazak u školu.“

Kako proveriti jesmo li vakcinisani?

Ovako Ä�este promene u primenjivanju vakcina unele su zabunu meÄ‘u stanovništvom, pa je mnogo onih koji ni ne znaju da li su primili punu dozu, deo kao ni da li vakcine ranije vakcinisanih i danas štite.

"Provera vakcinalnog statusa vrši se uvidom u medicinsku dokumentaciju (vakcinalni karton), a imunski status moguće je proveriti i laboratorijski, serološkim testovima kojima se dokazuje titar IgG antitela na virus malih boginja u serumu“, objašnjavaju iz Batuta.

Ono što je neophodno znati jeste da osobe vakcinisane samo jednom dozom pre 20-30 godina nemaju solidan imunitet zbog Ä�ega mogu da obole, objašnjava epidemiolog.

Ni vakcinisani nisu potpuno zaštićeni

Ipak, �ak i oni potpuno vakcinisani mogu da obole.

"U sluÄ�aju da doÄ‘e do obolevanja vakcinisanih osoba, što se dešava u svakoj epidemiji, bolest je svakako blaža, traje kraće, a rizik za komplikacije ne postoji ili je izuzetno redak. Male boginje su i ranije odnosile brojne, naroÄ�ito deÄ�ije živote. Pre uvoÄ‘enja vakcinacije (1963. godine), u svetu je svake godine registrovano oko 2.6 miliona smrtnih ishoda.“

Begović Lazarević isti�e i da ne postoje posledice ukoliko se vakcina dva puta primi.

"Osobe koje su vakcinisane samo jednom dozom pre 20—30 godina nemaju solidan imunitet i mogu oboleti. Trebalo bi da prime još jednu dozu vakcine. Nema nikakve opasnosti po zdravlje ako osoba koja je nekada primila mono vakcinu (samo protiv malih boginja) ili dvovalentnu vakcinu (protiv malih boginja i zaušaka), kasnije primi trovalentnu vakcinu. Nema nikakvih posledica ukoliko se vakcina primi 2 puta.“

Da li su i zašto male boginje najopasnije?

Pojedini epidemiolozi ukazivali su na razlike izmeÄ‘u malih boginja i variÄ�ela, a kao najbitniju isticali to da kod obolelih osoba od morbila dolazi do velikog pada imuniteta. TakoÄ‘e, naglašavali su da su komplikacije najÄ�ešÄ‡e kod malih boginja, što dovodi do bakterijskih infekcija.

Begović Lazarević naglašava da sve tri vrste boginja, morbile, rubeole i variÄ�ele, mogu da imaju veoma ozbiljne posledice.

"Rubeole ukoliko doÄ‘e do infekcije u prvom trimestru trudnoće, a variÄ�ele mogu imati težu kliniÄ�ku formu kod odraslih osoba, inaÄ�e su kod dece obiÄ�no blago oboljenje. Akcenat je na apsurdu da uopšte dolazi do pojave oboljenja u vreme kad su na raspolaganju sigurne, bezbedne, jeftine i efikasne vakcine (protiv morbila i rubele). Kod nas je dostupna i vakcina protiv variÄ�ele, ali je znatno skuplja od MMR vakcine.“

Zašto se vakcina prima u odreÄ‘enom uzrastu?

Ona istiÄ�e da je i uzrast u kome se vakcina prima jako bitan, ali i objašnjava zašto.

"Uzrast kada treba da se dobije vakcina je bitan sa stanovišta da dete Ä�im izgubi pasivno dobijena antitela od majke (oko prve godine), treba sa bude zaštićeno vakcinom, a da se imunitet pojaÄ�a pred ulazak u kolektiv (polazak u školu)“, zakljuÄ�uje ona u razgovoru za B92.

Iz Instituta za javno zdravjle "Dr Milan Jovanović Batut" za B92 dodaju da je jedina efikasna mera prevencije malih boginja vakcinacija MMR vakcinom.