Srpski đaci ni dosad nisu briljirali u znanju, a posle epidemije koronavirusa gotovo polovina petnaestogodišnjaka koji umeju da čitaju i pišu neće razumeti šta su pročitali, niti će umeti da prepričaju tekst, odnosno biće ocenjeni kao funkcionalno nepismeni, ukazuje izveštaj Svetske banke.

Od svih zemalja Zapadnog Balkana, Srbija je pre epidemije ostvarivala najbolje rezultate - imali smo 38 odsto funkcionalno nepismenih učenika. Nažalost, taj broj, korona će, kako se navodi u izveštaju Svetske banke, povećati za deset odsto, odnosno svaki drugi učenik u Srbiji neće biti sposoban da razume i reprodukuje pročitano. Posledice će se najviše osetiti na Kosovu, sa 78 odsto funkcionalno nepismenih petnaestogodišnjaka, a malo bolje kotirani nakon korone su učenici u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori sa nešto više od 50 odsto funkcionalno nepismenih.

- Mada je pristup televiziji široko rasprostranjen u državama Zapadnog Balkana, ovaj medij nije dovoljan za kvalitetnu nastavu… Nastava putem interneta ima potencijal da bude daleko interaktivnija od televizijskog emitovanja, ali njena delotvornost zavisi od pristupa digitalnim uređajima i internetu, kvaliteta sadržaja i digitalnih veština nastavnika - navodi se, između ostalog, u izveštaju.

Kad je reč o internetu, u izveštaju stoji da, u proseku, oko 60 odsto domaćinstava na Zapadnom Balkanu ima pristup internetu brzine koja zadovoljava preduslove za elektronsko učenje.

- U proseku, jedna desetina domaćinstava na Zapadnom Balkanu u kojima žive učenici ne poseduje računar… Pored ograničenog pristupa internetu, upitni su i dostupnost i kvalitet digitalnog sadržaja… Roditelji, koji su sada faktički nastavnici, nemaju uvek ni sposobnosti niti vremena da pomognu učenicima. Primera radi, procenat odraslih sa barem osnovnim digitalnim veštinama je u Srbiji do 46 odsto, dok je preko 70 odsto u zemljama poput Nemačke i Danske - stoji u izveštaju.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže za „Alo!“ da će procenat funkcionalno nepismenih petnaestogodišnjaka sigurno biti veći nakon korone.

- Lako je porediti se sa Kosovom, Severnom Makedonijom ili Albanijom, treba se porediti sa naprednijima. Kada je počela nastava na daljinu, lično sam insistirao i podneo zahtev Ministarstvu prosvete da se sprovede anketa među đacima kako bi se videlo koliko ih ima računar i internet, i da se onima koji nemaju, to obezbedi kako bi mogli da prate nastavu. S druge strane, prosek starosti prosvetnih radnika je 51 godina, što znači da mnogi od njih imaju osnovno poznavanje rada na računaru. A ako ima mana kod nastavnika, to se oseća kod đaka - ističe Antić.

On naglašava da je Srbija zrela za ozbiljnu reformu obrazovanja jer smo, kako ističe, odavno dotakli dno.

- Nama đaci upisuju srednje stručne škole, naročito trogodišnje, a da ne znaju ni tablicu množenja, kao ni azbuku. I zamislite, neko u osnovnoj školi uredno prima platu, a da osam godina ništa ne nauči đaka. U trogodišnjim stručnim školama funkcionalna nepismenost ide i do 80 odsto. Ali, tome se mora stati na put - ističe Antić.