Obrenovac, 24.02.2024

SRPSKI PASOŠ NA CENI


Izvor: Kurir.rs/Blic/Lokalne novine | Obrenovac, 30.05.2023.
Iz ove zemlje najvi┼íe gra─Ĺana ┼żeli na┼íe dr┼żavljanstvo! I ne, nisu Rusi! Broj se svake godine uve─ça za 20.000

Foto:Marina Lopi─Źi─ç, Profimedia


Srpski pasoš od po─Źetka 2021. godine pa do prvih dana teku─çe 2023. godine dobilo je 52.374 stranaca, pokazuju zvani─Źni podaci Ministarstva unutrašnjih poslova koje je objavio Radio Slobodna Evropa (RSE). Iako bi zbog masovnog priliva Rusa i delom Ukrajinaca u Srbiju od po─Źetka ratnog sukoba izme─Ĺu dve zemlje koji prelazi 300.000 ljudi mogli pomisliti da su upravo oni najbrojniji tra┼żioci srpske putne isprave, drugi podaci demantuju opšti utisak.

Brojke (ne)odra┼żavaju realnost

U Srbiji se trenutno nalazi nešto više od 30.000 Rusa sa odobrenim privremenim boravkom i to je prvi indikator da se ─Źak deset puta manje njih zadr┼żava u našoj zemlji u odnosu na broj ulazaka od po─Źetka rata.

Realan broj stranaca koji su dobili dr┼żavljanstvo Srbije, a koji u skladu sa propisima o kretanju i boravku stranca imaju odobreno stalno nastanjenje, odnosno koji imaju bra─Źnu zajednicu sa dr┼żavljaninom Republike Srbije za 2022. godinu zna─Źajno su manji. Tek 749 stranaca dobilo je srpski pasoš po ovom osnovu, re─Źeno nam je u MUP-u.

Ovim odgovorom Ministarstva nisu obuhva─çeni oni koji su dr┼żavljanstvo dobili po ─Źlanu 23 Zakona o dr┼żavljanstvu Republike Srbije, a koji ka┼że da pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u dr┼żavljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog dr┼żavljanstva, ako je navršio 18 godina ┼żivota i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom dr┼żavom.

Nisu Rusi, evo odakle dolaze novi dr┼żavljani Srbije

Da nisu Rusi ti koji prednja─Źe u broju novih dr┼żavljana, potvr─Ĺuje nam i dr Vladimir Nikitovi─ç, upravnik Centra za demografska istra┼żivanja Instituta društvenih nauka.

- Mi svake godine imamo u proseku oko 20.000 novih dr┼żavljana, ali najve─çi broj ljudi dolazi pre svega iz Bosne i Hercegovine i to je vrlo va┼żno ako pri─Źamo o demografskim prilikama u našoj zemlji. Srbija spada u red dr┼żava koje dozvoljavaju da imate neograni─Źeni broj dr┼żavljanstava i to samo po sebi nije neki indikator u smislu doseljavanja - objašnjava Nikitovi─ç.

Prema njegovim re─Źima, puno ljudi uzima dr┼żavljanstvo da bi ostvarilo neka svoja prava i mogu─çnosti i mahom je re─Ź o ljudima iz regiona koji su glavnina ovih brojki, ali u suštini ne do─Ĺu svi da ┼żive ovde. Uz ─Źinjenicu da naši zakoni dozvoljavaju više dr┼żavljanstava, samim tim imaju i više putnih isprava.

- Obzirom na to da mogu prakti─Źno da biraju dokument koji ─çe pokazati na granici, mi nemamo mehanizam da na osnovu samog putovanja u─Ĺemo u trag koliko njih zaista ostaje da ┼żivi u Srbiji. S toga broj novih dr┼żavljanstava nije indikator koji mo┼że da govori o realnom stanju stanovništva, ali svakako da imamo trend, naro─Źito u poslednje dve, tri godine pove─çanog broja dolaska ljudi iz Bosne i Hercegovine, mahom studenata koji odlu─Źuju da ostanu ovde - precizira Vladimir Nikitovi─ç.

Najve─çi demografski ishod rata ne dešava se u Srbiji

Kako objašnjava naš sagovornik, veliki broj ljudi koji su zaista tra┼żili uto─Źište usled tog rata su bili pre svega Ukrajinci.

- Oni su sticajem okolnosti zapravo odlazili kod rodbine, prijatelja i poznanika, a znamo kako su se granice u proteklih stotinjak godina menjale na tim prostorima. Dakle, oni su odlazili najviše u okolne zemlje, gde su ve─ç postojale neke migrantske mre┼że iz prethodnih perioda. To je u suštini neki najve─çi demografski ishod celog tog rata - ka┼że Nikitovi─ç.

Preporuka Eurostata, ka┼że, da svaki dr┼żavljanin Ukrajine automatski dobija boravište i ra─Źuna se u rezidentno stanovništvo, a time je obuhva─çena i Srbija. Ipak, njih je u odnosu na Ruse zna─Źajno manje u našoj zemlji.

Kada se govori o Rusima, kako navodi naš sagovornik, u smislu nastanjenja, re─Ź je o minornom broju.

- Oni sada koriste tu mogu─çnost da trenutno borave i putuju preko naše zemlje, pa je teško govoriti o njihovim trajnim planovima. Svakako da ─çe du┼żina rata biti jedan od odlu─Źuju─çih faktora u tome da li ─çe Srbiju odabrati za trajno nastanjenje. Treba imati na umu da mi nismo još uvek toliko privla─Źna destinacija da mo┼żemo sa sigurnoš─çu da ra─Źunamo na to da ─çe ovde ostati da ┼żive - objašnjava upravnik Centra za demografska istra┼żivanja.

Nije jednostavno biti u demografskom plusu

Ako se pri─Źa o projekcijama kretanja stanovništva, prema re─Źima ovog stru─Źnjaka iz oblasti demografije, nama je potrebno da u odnosu priliva i odliva stanovništva svake godine "pregazimo" minus od oko 10.000 onih koji iz Srbije odlaze, onima koji dolaze.

Kako dodaje, najskoriji podaci Eurostata pokazuju da ─çe u tom pravcu i─çi nama susedna Hrvatska, te da bi i Srbija morala da krene istim putem, ako ho─çe da se izbori sa svim demografskim problemima.

- Mislim da i najnovije izmene zakonodavstva idu u tom pravcu da se ljudi zadr┼że. Napokon su donosioci odluka shvatili da je to neminovnost, jer su oni koji se time bave još pre desetak godina sugerisali da ─çe se dešavati veliki odlivi i da ─çe one zemlje koje to prve shvate biti u prednosti u odnosu na druge - navodi Nikitovi─ç.

Lakše do boravišnih i radnih dozvola

Re─Ź je o izmenama dva zakona koji regulišu boravak i zapošljavanje stranaca - Zakon o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Ove promene podrazumeva─çe da se stranci u budu─çe umesto na dve adrese za dobijanje privremenog boravka i radne dozvole, obra─çaju samo jednoj – Ministarstvu unutrašnjih poslova. MUP ─çe o podnetom zahtevu morati da odlu─Źi u roku od 15 dana, a zahtevi se mogu podnositi elektronski.

Jedinstvena dozvola za boravak i rad izdava─çe se na period do tri godine uz mogu─çnost produ┼żavanja, umesto dosadašnjih godinu dana. Samim tim, privremeni boravak ─çe biti odobravan do tri godine, uz mogu─çnost produ┼żavanja na isti period.

Dosadašnja nalepnica privremenog boravka u pasošu bi─çe zamenjena novim biometrijskim dokumentom koji ─çe podrazumevati oba - dozvolu za boravak i onu za rad.

Još jedna va┼żna izmena odnosi─çe se i na to da ─çe stalni boravak mo─çi da se dobije ve─ç nakon tri godine neprekidnog boravka, umesto dosadašnjih pet. To dalje zna─Źi i da ─çe nakon tog perioda biti mogu─çe podneti zahtev za prijem u dr┼żavljanstvo Republike Srbije.

- Cilj svih ti zakonskih rešenja je da se dobro pozicionirate kako bi privukli stanovništvo i radnu snagu koja vam je neophodna - pojašnjava Nikitovi─ç.

Kako ka┼że, to je situacija koja se na evropskim prostorima doga─Ĺa ve─ç neko vreme, a u kontekstu Rusa i Ukrajinaca koji dolaze u našu zemlju, šansa je da se postavimo kao zemlja u kojoj bi oni sami po┼żeleli da ostanu.

- Da bismo nadomestili taj minus od 10.000 ljudi koji imamo svake godine, broj onih koji bi došli morao bi da pre─Ĺe u plus, a to nije tako lako. Treba napraviti mere koje ─çe privla─Źiti ono stanovništvo koje se proceni kao najpotrebnije - ka┼że naš sagovornik.

Najdeficitarnija ona zanimanja koja su najmanje pla─çena

- Zanimanja u kojima je plata pet do šest puta ve─ça u zapadnim zemljama dovoljna je motivacija za naše ljude da odlaze iz Srbije. To je veliki razlog zašto nam fali te ni┼że kvalifikovane radne snage i to je ve─ç sada veliki problem, jer vidimo dolazak ljudi iz zemalja tre─çeg sveta. Pomenuti zakoni su napravljeni u tom smeru da se deficitarna zanimanja "pokriju". Isto to se doga─Ĺa i u zapadnoj Evropi - tvrdi Nikitovi─ç.

Prvi ─Źovek Centra za demografska istra┼żivanja smatra da nam promene u tom pogledu neminovno slede, samo je pitanje trenutka kada ─çemo to zaista i osetiti.

A kako do srpskog pasoša?

Oni koji pak po┼żele da Srbiju proglase svojom zemljom moraju da ispune nekoliko uslova koje propisuju naši zakoni.

Stranac kome je odobreno stalno boravište u Srbiji mo┼że na li─Źni zahtev da dobije dr┼żavljanstvo pod uslovom da je stariji od 18 godina i da je radno sposoban.

Uslov su i tri godine neprekidnog prijavljenog prebivališta u Srbiji, kao i da je podnesena pisana izjava "da se Srbija smatra svojom dr┼żavom". O prijemu odlu─Źuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE