Obrenovac, 22.04.2021

DEMOGRAFSKA FRKA


Izvor: nova.rs/Bojana Milovanovic/Lokalne novine | Obrenovac, 06.02.2021.
Kako smo u 2020. godini izgubili jedno U┼żice

Foto:Vesna Lali─ç/Nova.rs


Bela kuga je ve─ç dugo srpska crna realnost. Iz godine u godinu nas je sve manje, a u protekloj 2020. i korona je uzela svoj danak, pa podaci još više zabrinjavaju. Prema saopštenju Republi─Źkog zavoda za statistiku, u periodu od januara do decembra 2020. godine bilo je 13.9 odsto više umrlih nego u istom periodu 2019. godine. "Objavljeni podaci o vitalnim doga─Ĺajima 2020. godine predstavljaju jasnu potvrdu da se nastavljaju decenijski negativni demografski trendovi u Srbiji, koji su intenzivirani aktuelnom pandemijom. Do skoro smo govorili da u Srbiji na godišnjem nivou nestaje grad srednje veli─Źine, od oko 38.000 stanovnika koliko je iznosio negativan prirodni priraštaj, dok u prethodnoj, 2020. godini mo┼żemo govoriti o simboli─Źnom po─Źetku nestajanja velikih gradova sa više od 50.000 stanovnika", sa zabrinutoš─çu za naš portal objašnjava demografkinja i profesor na Geografskom fakultetu Danica Šanti─ç. Da sve bude slikovito i do kraja jasno: u protekloj godini ostali smo bez celog jednog grada poput U┼żica, Sombora, Šapca, Po┼żarevca.

“U Republici Srbiji, u periodu januar−decembar 2020. godine, broj ┼żivoro─Ĺenih je iznosio 61.693. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj ┼żivoro─Ĺenih iznosio 63.484, bele┼żi se pad od 1.791 odnosno za 2,8%. Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar−decembar 2020. godine iznosio je 114.954 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 100.963, bele┼żi se rast od 13.991 ili za 13,9%”, navodi se u saopštenju RZZS. Matematika je jasna – u 2020. godini ostali smo bez gotovo 14.000 ljudi viš nego lane.

Naša sagovornica, Danica Šanti─ç, konstatuje da usled straha od novog virusa, ali i neizvesne ekonomske situacije, parovi su odlagali sklapanje brakova i reprodukciju, o ─Źemu svedo─Źi podatak o 1.791 ro─Ĺenih manje nego 2019. godine.

“Me─Ĺutim, podatak koji ukazuje na svu kompleksnost aktuelne situacije jeste zna─Źajno pove─çanje broja umrlih od gotovo14.000 lica u protekloj godini. Prema zvani─Źnim podacima od 25.1.2021. ukupan broj umrlih od posledica COVID-a 19 iznosi 3.905 lica, što navodi na zaklju─Źak da je zna─Źajno pove─çana smrtnost lica koja su bolovala od drugih bolesti. Veoma bi bio koristan zvani─Źan podatak o broju lica koja su se vratila u Srbiju u protekloj godini usled pandemije i promena na tr┼żištima rada dr┼żava destinacije naših gra─Ĺana. Na taj na─Źin bi se sagledala ukupna populaciona dinamika u proteklom periodu i stvorila osnova za izvodjenje preciznijih zklju─Źaka”, smatra demografkinja.

Šanti─ç dodaje i da se u teku─çoj godini ne o─Źekuju drasti─Źne promene demografskih pokazatelja.

“Demografi procenjuju da ─çe mortalitet nastaviti da raste, a da ─çe stope nataliteta opadati. Ukoliko masovna imunizacija da o─Źekivani rezultat u bliskoj budu─çnosti, mo┼że se o─Źekivati jedan tzv. mini kompenzacioni period u kojem bi došlo do naglog pove─çanja ra─Ĺanja, jer bi se ”nadoknadilo” ra─Ĺanje koje nije ostvareno u vreme pandemije. Me─Ĺutim, istorijsko iskustvo govori da su ti periodi kratkotrajni i da su se komponente prirodnog kretanja uvek vra─çale na nivo pre po─Źetka pandemija, ratova i drugih ”ekscesnih” doga─Ĺaja u jednoj populaciji”, prime─çuje sagovornica Nova.rs.

Da li dr┼żava mo┼że intervenisati nekim merama?

“I pored po─Źetnih uspeha mera populacione politike za podsticanje ra─Ĺanja, jasno je da se na njima još mora raditi i da one moraju biti sistemske i komplementarne sa sveukupnim razvojnim procesima. Sa druge strane, 2021. godina predstavlja po─Źetak primene mera definisanih u Strategiji o ekonomskim migracijama i pripadaju─çem akcionom planu. Ubla┼żavanje iseljavanja mladog reproduktivno i radnosposobnog stanovništva primenom jasno definisanih mera, prepoznavanje razvojnog potencijala dijaspore, povratnih i cirkularnih migracija, kao i imigracija deficitarne radne snage, mogli bi biti procesi koji bi usporili negativne demografske procese, a potom, nakon odre─Ĺenog vremenskog perioda, doveli i do promene njihovog smera. Za sve to je potrebna spremnost dr┼żave i društva da po─Źne da se bavi i da rešava na svim nivoima demografska pitanja i probleme. Jer bez stanovništva nema ni dr┼żave, a mi smo odavno na tom putu da nas ne bude. Zanimljivo je da je Duško Radovi─ç još 1979. godine  rekao “U godini deteta trebalo bi zabraniti sve mere protiv ra─Ĺanja dece. Da vidimo koliko bi nas bilo da se na vreme nismo setili kako da nas ne bude!” I od tada se malo šta promenilo”, zaklju─Źuje Šanti─ç.

Nova.rs pokušala je da odgovor o eventualnim koracima koje ─çe dr┼żava preduzeti dobije i od ministra zadu┼żenog za brigu o porodici i demografiju Ratka Dmitrovi─ça. On je rekao da ne ┼żeli da pri─Źa za naš portal zbog, kako je naveo, prljave kampanje koju vodimo protiv njega. Naš cilj nije bila bilo kakva negativna kampanja, ve─ç da saznamo ima li dr┼żava plan kako da kona─Źno stane na put demografskom crnom bilansu? Zahvaljuju─çi ministru Dmitrovi─çu, naši ─Źitaoci ostali su uskra─çeni za tu veoma bitnu informaciju.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE