Obrenovac, 22.04.2021

KORONA ─ćE PRO─ćI, DUGOVI ─ćE OSTATI


Izvor: politika.rs/đłđżđ▓đ░đŻđ░ đáđ░đ▒ĐÇđÁđŻđżđ▓đŞĐŤ/Lokalne novine | Obrenovac, 20.02.2021.
Za razliku od EU, privreda Srbije, prema podacima Narodne banke Srbije imala je umereni rast zadu┼żenosti u 2020. godini

Foto:D.Jevremovi─ç


Bez obzira na to kada ─çe biti okon─Źana pandemija virusa korona sasvim je izvesno da ─çe dugovi, koji su napravljeni radi „pre┼żivljavanja” dr┼żava, gra─Ĺana i privrede ostati. I to uve─çani. Evropske ekonomiste to ve─ç zabrinjava pa je tako njih 100 pre nekoliko dana uputilo poziv Evropskoj centralnoj banci da dr┼żavama ─Źlanicama oprosti dugove. Kristin Lagard koja je na ─Źelu te najzna─Źajnije evropske monetarne institucije odgovorila je da je to nezamislivo.

Ne rastu samo dugovi dr┼żava, ve─ç i preduze─ça. Ne samo evropskih, ve─ç i naših. Ivan Nikoli─ç, direktor za nau─Źnoistra┼żiva─Źki razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu, ka┼że da su tokom protekle godine, evropske firme bile primorane da se dodatno zadu┼że da bi pre┼żivele korona krizu. Tako je u─Źeš─çe korporativnog duga nefinansijsko-poslovnog sektora (to zna─Źi bez banaka) u BDP-u uve─çano za 9,1 odsto i to sa 106,3 odsto BDP-a krajem 2019. na 115,4 odsto u tre─çem tromese─Źju 2020. Kona─Źni saldo bi─çe još nepovoljnija kada stignu rezultati za poslednje tromese─Źje 2020. i po─Źetak ove godine. Kako se aktivnost bude oporavljala uvo─Ĺenjem vakcina, prekomerni dug znatno ─çe ograni─Źiti investicije i teško naplativa potra┼żivanja (NPL) ─çe porasti. Zato je novi talas nelikvidnosti realna pretnja evropskoj ekonomiji.

„Za razliku od EU, privreda Srbije, prema podacima Narodne banke, imala je umereni rast zadu┼żenosti u 2020. U─Źeš─çe korporativnog duga u BDP-u je krajem prošle godine u odnosu na ─Źetvrto tromese─Źje 2019. uve─çano tek za 2,3 procentna poena, na nivo od 26,1 odsto. Dug privrede je i dalje za gotovo ─Źetvrtinu ni┼żi u odnosu na rekordnu zadu┼żenost od 33,5 odsto iz 2012. godine. On obuhvata ukupna potra┼żivanja doma─çeg bankarskog sektora prema javnim preduze─çima i privrednim društvima u koje se ra─Źunaju i korporativne obveznice, kao novi vid finansiranja privrede koji je otpo─Źeo u septembru prošle godine. Ništa se u zaklju─Źku ne bi promenilo i ukoliko bismo ovaj dug uve─çali i za prekograni─Źna zadu┼żivanja preduze─ça. Raspolo┼żivi podaci ukazuju da je Srbija i tokom teške 2020. o─Źuvala visoku efikasnost funkcionisanja finansijskog tr┼żišta, kreditnu aktivnost i podršku privredi. Bankarski sektor je adekvatno kapitalizovan i otporan na rast kreditnog rizika usled i dalje nepovoljnih makroekonomskih kretanja koje izaziva kovid 19. O tome svedo─Źi i u─Źeš─çe problemati─Źnih kredita u ukupnim kreditima koje je krajem prošle godine smanjeno na najni┼żi nivo od po─Źetka primene Strategije za rešavanje pitanja NPL-a”, navodi Nikoli─ç.

Kako našeg oporavka nema bez onog u EU, jer oni su ipak naš najzna─Źajniji spoljnotrgovinski partner, ovaj ekonomista ukazuje da su razmere krize stravi─Źne. Bez obzira na širokogrudu dr┼żavnu pomo─ç evropska preduze─ça su u 2020. uve─çala dug do nivoa koji do sada nije vi─Ĺen.

„─îinjenica je i da su preduzete politike dr┼żavne pomo─çi i podsticaja, poput, garancija za kredite i moratorijumi, zajedno sa kapitalnim olakšicama, dale rezultate u spre─Źavanju krize likvidnosti. Dr┼żavna pomo─ç omogu─çila je firmama da finansiraju obrtni kapital i nadoknade smanjene prihode. Tako je zaustavljen cunami nesolventnosti, izbegnuta trajna šteta na proizvodnim kapacitetima, kao i masovno otpuštanje radnika. Me─Ĺutim, to ne bi smelo da nas zavara”, objašnjava on.

Pandemija je trajno promenila pojedina tr┼żišta. Rizik isplativosti postoji i kod poslovnih modela koji su do sada bili u svakom pogledu zdravi. Istorijsko iskustvo upu─çuje na zaklju─Źak da javni sektor mora biti aktivan u─Źesnik u rešavanju ovog problema, koji ─çe proaktivno davati potrebne podsticaje i koordinaciju izme─Ĺu poverilaca i du┼żnika. U pogledu ulaganja, nema dileme da ─çe jedan broj preduze─ça odlo┼żiti ili otkazati neke planirane kapitalne izdatke. Re─Ź je, najpre, o onima koji posluju u delatnostima koje su natprose─Źno pogo─Ĺene pandemijom, ─Źija je realizacija ote┼żana, koje su bez rezervi i ─Źija se bilansna neravnote┼ża ne mo┼że lako zatvoriti.

„Evropa mora zajedni─Źki obezbediti resurse, smernice i koordinaciju neophodnu za sprovo─Ĺenje gigantskog restrukturiranja privrednih društava koje sledi. U suprotnom, izgledi su mra─Źni. Privreda bi ušla u period dugotrajne krize, uz bankrot mnogih kompanija, ─Źak i onih odr┼żivih, sa zdravim poslovnim modelima, dok bi ekonomski oporavak bio trajno zaustavljen”, smatra Nikoli─ç.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE