Inflacija je prošlog meseca stigla do 15,8 odsto, a najviše su poskupeli ogrev i odreÄ‘eni prehrambeni proizvodi.

Inflacija je prošlog meseca stigla do 15,8 odsto, a najviše su poskupeli ogrev sa Ä�ak 51,2 odsto i proizvodi iz grupe mleko, sir i jaja, Ä�ija je cena veća za 43,9 odsto.

Cena ribe je veća za 27,4 odsto, a posle nje slede povrće i ulja i masti sa oko 22 odsto. Meso je skuplje za 19,3 odsto, a hleb i žitarice 20 procenata. Sokovi, mineralna voda i ostala bezalkohola pića, kao i kafa, Ä�aj i kakao skuplji su u proseku za oko 16 odsto. Rast cena alkohola je bio malo blaži, pa su vino, pivo i žestoka pića u proseku skuplji za oko 10 odsto. Šamponi, kreme, sapuni, dezodoransi, paste za zube i ostali predmeti za liÄ�nu higijenu skuplji su za 24,7 dosto.

ElektriÄ�na energija, gas i ostala goriva od januara 2022. do januara 2023. poskupeli su za 26 odsto. Domaćinstva za struju moraju da izdvoje u proseku 18,6 odsto više, za gas 19,5 odsto, dok su Ä�vrsta goriva u januaru skuplja za Ä�ak 51,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji januar. Najmanje je poskupelo daljinsko grejanje, Ä�ija cena je u Srbiji u proseku povećana 7,8 odsto u odnosu na prošlu zimu.

NBS: Inflacija u skladu sa o�ekivanjima

MeÄ‘ugodišnja inflacija i u decembru, i u novembru 2022. bila je 15,1 odsto, što znaÄ�i da je u januaru ponovo dobila ubrzanje, s obzirom na to da su cene porasle za 15,8 odsto. U Narodnoj banci Srbije kažu da je januarska inflacija u skladu sa oÄ�ekivanim rezultatom i napominju da se i dalje oko dve trećine doprinosa odnosi na rast cena hrane i energenata.

Napominju da je na meseÄ�ni rast cena u januaru u odnosu na decembra od 1,4 odsto najviše uticao rast regulisanih cena po osnovu ranije najavljenih korekcija cena elektriÄ�ne energije, gasa i cigareta i cena hrane, dok je u manjoj meri doprineo i rast cena u okviru bazne inflacije.

Osim hrane i energenata, mnogima je najveći izdatak kirija, a upravo stambena renta je gotovo za trećinu veća u odnosu na prošlu godinu, odnosno za 27,3 odsto. Popravka nameštaja, rasvete i podnih prostirki uvećala je cenu za 24,3 odsto, dok su sredstva za održavanje stana poskupela za 28,7 procenata.

Trošak bašta, sadnica i cveća porastao je za 22,5 odsto. MeÄ‘u proizvodima koji su najviše poskupeli je i kancelarijski materijal, za koji je potrebno izdvojiti 32,2 odsto više novca u odnosu na prošlu godinu.

ZvaniÄ�na statistika beleži indekse potrošaÄ�kih cena u 12 grupa proizvoda i gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo. Jedina dva primera su oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike, koja je u proseku za 2,3 odsto jeftinija u odnosu na prošlu godinu, kao i i prevoz putnika avionom za 0,2 odsto, što u suštini znaÄ�i da je cena karata u većini avio-kompanija ostala na prošlogodišnjem nivou.

Zbog visokih cena povrća, u restoranima su najviše skoÄ�ile cene sala i variva - u proseku za oko 20 odsto. KolaÄ�i i topla i hladna predjela su poskupeli nešto malo manje, oko 19 odsto, dok su peÄ�enje i jela po porudžbini skuplji za 18,5 odsto.

Kada se o�ekuje usporavanje inflacije

U centralnoj banci smatraju da bi na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka moglo da ukaže usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvoÄ‘aÄ�kih cena kod nas i u meÄ‘unarodnom okruženju.

- MeseÄ�ni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u januaru je iznosio 0,9 odsto. S druge strane, cene derivata nafte su zabeležile pad od 2,4 odsto na meseÄ�nom nivou. MeseÄ�ni rast cena preraÄ‘ene hrane u januaru je iznosio 1,3 odsto i usporio je u odnosu na ostvarenja iz prethodnih meseci. VoÄ‘ene višim cenama povrća, cene nepreraÄ‘ene hrane su u januaru povećane za 2,4 odsto - navode u NBS.