Obrenovac, 11.08.2020

HRISTOS VOSKRESE (VIDEO)


Izvor: Espreso.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 19.04.2020.
Praznik nad praznicima

Foto:Profimedia,Profimedia,Dragana Udovičić


„Hristos Voskrse“ - „Vaistinu Voskrse“

U hrišćanskom svetu se Vaskrs proslavljeliki i najradosniji narodni praznik, po hrišćanskom učenju praznik nad praznicima.

Pada u vreme ponovnog buđenja prirode,kada Sunce posle zimske ravnodnevice ponovo dobija svoju snagu. U hrišćanskom svetu se Vaskrs proslavlja u čast Hristovog vaskrsnuća. Smatra se da je on svojim vaskrsnućem pobedio smrt, kaže Damir Šipovac, etnolog i antropolog.

Često se i stari i mladi zapitaju kako Vaskrs ne pada uvek na isti datum. Zbog čega je to tako? On uvek pada u nedelju i to u nedelju iza punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice. Uskrs se može pomerati u razdoblju od 5 nedelja (35 dana). Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja (pre Blagovsti i posle Đurđevdana).

Pripreme za Vaskrs kreću Velikim-Uskršnjim (Časnim) postom, koji traje 7 nedelja. Prva nedelja posta naziva se Čista (Todorova) nedelja, a poslednja Velika (Gluva ili Strasna). Veliki post pada u proleće kada seljaci imaju obilje poljskih radova, pa se on često pretvara u pravo ispaštanje. U ovom postu, čak i riba bi trebalo jako malo da se jede, samo na Mladence, Blagovesti i Cveti.

U toku ovog perioda narod je imao niz praznika i običaja kojima je pridavao određeni značaj i praznovao ih. Možemo spomenuti Mladence, Lazarevu subotu, Cveti, Veliki petak...

Mladenci su praznik koji se proslavlja 22. marta, a posvećen je bračnim parovima koji su prethodne godine stupili u brak. Tom prilikom se daruju, a sve u svrhu plodnosti. Mesi se za taj dan i kultni kolač-mladenčići.

Lazareva subota (Vrbica), subota pred Cveti. Običaj vrbice, pored seoskih sredina karakterističan i za gradove, održava se pod patronatom crkve. Na Lazarevu subotu deca okićena sa zvončićima oko vrata i osvećenim vrbovim granama u crkvenim portama pevaju pesme o Lazarevom vaskrsnuću. Na ovaj praznik, u mnogim našim krajevima, bile su organizovane povorke "lazarica", a negde se taj običaj održao do danas. Njih su činile lepo obučene i zelenilom okićene devojke koje su na taj dan obilazile selo od kuće do kuće. Igrale su i pevale prigodne pesme koje su bile namenjene pojedinom članu domaćinstva, stoci, pojavama, događajima, a sve sa željom da se ostvari svako dobro u narednom periodu. Tom prilikom bile su darivane od strane domaćina, a darove su delile među sobom po završetku ophoda u kući neke od učesnica.

Cveti je praznik zelenila. Osvećenim granama vrbe koje imaju zaštitnu moć, kite se domovi kuća, radi zaštite od groma. Opasuje se mladež sa prućem da se na taj način prenese magijska moć zelenila (neće biti glavobolja, devojke će se udati).

Veliki četvrtak i Veliki petak smatraju se "teškim" praznicima. Na te dane se u našim krajevima boje jaja za Vaskrs. Jaja se boje uvek izjutra, dok dan napreduje, a nikada poslepodne. Svi ostali poslovi se prekidaju, naročito na Veliki petak, za koji se kaže da je "strašan" praznik kako za crkvu, tako i u narodnom verovanju. Na ovaj dan se često samo jednom jede, ni pokojnici se ne sahranjuju, jer je to po narodnom verovanju dan žalosti, tuge i opšte tišine. Takođe na ovaj dan ni crkvena zvona ne zvone, već se "klepa" tj.lupa po dasci.

Smatra seda je hrišćanska crkva ovaj običaj dosta kasno prihvatila. Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek negde u 16. veku.

Narod je postanak ovog običaja smestio još u vreme Hristovog vaskrsnuća. Postoji više legendi o ovome, a spomenućemo samo neke. Po jednoj legendi, kada je Isus Hrist sahranjen, njegova majka, Deva Marija, izašla je na grob i tamo ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Кada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom. Opet, druga legenda govori kada je Hrist vođen da ga razapnu na krst, narod je tom prilikom bacao na njega kamenje, koje se pretvaralo u crvena jajaj. Još jedna od legendi govori o Mariji koja je išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla "Hristos vaskrse" i sva jaja su postala crvena.

Crvena boja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Zato su jaja najčešće farbana u crveno (u broću ili varzilu). Pored crvenih jaja sreću se još žuta (lukovina, lišće mlečike, kopriva), mrka (orahovina, cerova kora), zelena (seme koprive), plava (cvet presličice), dok su crna veoma retka (bojile porodice koje su u žalosti). Prvo kuvano jaje se boji u crveno i ono se u kući čuva do sledećeg Vaskrsa. Zovu ga "čuvarkuća", "čuvar", "strašnik". Pripisuje mu se moć da brani ljude od bolesti i svega lošeg, čuva stoku i useve.

Ovaj veliki praznik se u našoj narodnoj tradiciji proslavlja u čast Hristovog vaskrsnuća. To je dan radosti, veselja, zabave i druženja među ljudima. Svako domaćinstvo priprema svečani ručak, za koji se potrudi da bude bogat i raznovrstan. Vaskršnja pečenica obično je prase ili jagnje. Običaj je da se svaka osoba protrlja vaskršnjim jajetom po licu nakon ustajanja da, bi bila zdrava i rumena kao i jaje. Negde se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo prvo crveno ofarbano jaje i zajedno sa travama (zdravac, kaloper), a sve radi zdravlja. Na Vaskrs, ujutru, ukućani se prvo omrse crvenim jajetom nakon Velikog posta.

U nekim krajevima se pripremaju i posebni obredni hlebovi (kravajče, buzdovan, komka) u koje se utisnu kuvana jaja. Oni se dele deci i svima koji dođu da čestitaju praznik. Takođe se na ovaj veliki praznik ne puca.

Posebnu draž ovom prazniku daju ofarbana i šarana jaja. Široko je rasprostranjeno tucanje ofarbanim jajima. Razbijeno jaje pripada onome ko ga razbije. Jaja se prvo tucaju vrh u vrh, a posle šotka o šotku. Opšti običaj kod hrišćana predstavlja i darivanje jajima. Za tu priliku se spremaju lepo ofarbana i ukrašena (oslikana) jaja raznim tehnikama. Domaćica prilikom bojenja i šaranja nameni jaja za ukućane, ali i gostima i prijateljima i prema nameni ih posebno i oslikava. Jedna od najpoznatijih tehnika šaranja jaja je batik tehnika – šaranje voskom.

Svi ovi praznici i običaji uz njih, proslavljaju se i izvode u želji da se osigura zdravlje, berićet i napredak u budućnosti. U tu svrhu se i izvode sve te radnje: mesi kolač, razbijaju jaja, umiva vodomu koju je stavljeno crveno jaje.... Sve to u našoj narodnoj religiji ima određenu simboliku i dubok magijski smisao.

VASKRŠNJE JUTRO PRATE MNOGI OBIČAJI

Vaskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu.

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.

Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita „Oče naš“.

Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje.

Prilikom tucanja izgovara se „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.

Posle vaskršnjeg ručka nekad je bio običaj, a danas je to samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.

Za Vaskrs su vezani mnogi običaji:

- Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.

- Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom.

- Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje.

– Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena.

– U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.

– Čuvarkuća se čuva i da bi se, ako počne grad, iznela pred kuću. Ona, veruje se, zaustavlja ovu elementarnu nepogodu

JEDNU STVAR NIKAKO NE SMETE DA URADITE NA VASKRS

Pričešće nakon posta, uskršnja pečenica i farbana jaja osnovna su obeležja praznovanja Vaskrsa u Srba.

Ali u narodu postoje i verovanja šta je dobro raditi, a šta nikako ne valja na ovaj praznik.

Tako je jedan od običaja da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila, kao i da se farbanim jajima deci trljaju obrazi!

U vodu za umivanje dodaju se dren, bosiljak i zdravac, a veruje se da ovakvu vodu odmah valja potrošiti, a one ostavljati je za naredne dane!ž

Prvo farbano jaje, crveno, koje se naziva čuvarkuća, često se u selima zakopava u njivu, kako bi rod bio bolji.

Od onoga što ne valja raditi na današnji praznik najvažniji su kasno ustajanje i kasno leganje, jer se u narodu veruje da to donosi “zastoj u napretku”.

Jajima je inače dobro darivati decu i one koji vam na današnji praznik uđu u kuću.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE