Obrenovac, 23.04.2021

IZVOZIMO, SAMO PUCA


Izvor: Kurir.rs/Tanjug/RINA/Lokalne novine | Obrenovac, 01.02.2021.
Naša smrznuta malina nikad traženija u Evropi

Foto:Tanjug/Dušan Aničić


Kukuruz i pšenica su krajem nedelje dostigli cene od 22 odnosno 24,5 dinara po kilogramu što su cene koji su poslednji put zabeležene 2013. godine, saopštila je danas Produktna berza.

U nedeljnom izveštaju navodi se da je kukuruz, sa prometovanih 3.375 tona ove nedelje količinski bio najdominantnija kultura u trgovanju.

Početkom nedelje došlo je do pada cene, ali se krajem nedelje popela na 22 dinara, što je najviša cena od maja 2013. godine.

Pšenica je maksimalnu cenu od 24,5 dinara za kilogram dostigla krajem nedelje, a prodavana je u rasponu od 23,5 do 24,5 din/kg bez PDV-a.

Ponderisana nedeljna cena pšenice bila je 23,58 dinara po kilogramu što je rast od 2,51 posto u odnosu na prethodnu nedelju.

Sojino zrno se trgovalo u rasponu 58 do 59 din/kg bez PDV-a, ponderisana cena je iznosila 58,37 dinara što je pad u odnosu na prethodnu nedelju za 1,82 procenta.

Ukupni nedeljni promet robe na Produktnoj berzi iznosio je 4.747 tona, što je pad od 39,9 procenata, a finansijska vrednost iznosila je 131,6 miliona dinara što je pad od 59,4 procenata, navodi se u nedeljnom izveštaju.

Izvoz u Kinu može da poveća cenu i prinose kukuruza

Izvoz našeg kukuruza u Kinu možemo očekivati od oktobra sa žetvom ovogodišnjeg roda, a proizvođači se mogu nadati povećanju cene te robe što će im omogućiti da podignu prinose kukuruza u narednim proizvodnim godinama, ocenio je u izjavi Tanjugu Vukosav Saković iz Poslovnog udruženja "Žita Srbije".

- Želja Srbije je bila da kinesko tržište bude otvoreno i na tome je Ministartsvo poljoprivrede intenzivno radilo. Krajem 2019. zvanična delegacija iz Kine bila je gost našegh Ministartva radi usaglašavanja fitonasnitrnih uslova za izvoz kukuruza ali i rezanca šećerne repe. Oni su posetili naše velike izvoznike i skladištare - rekao je Saković.

On je ocenio da je tehnički deo posla koji je usledio potrajao nešto duže najverovatnije i zbog epidemije koronavirusa, pa je do usaglašavanja propisa došlo tek pre neki dan.

- Time su otklonjene sve adminsitartivne prepreke za pojaljevanje našeg kukuruza na kinsekom tržištu. To je veoma bitno za našu zemlju, ali ne najbitnije za proizvođače, jer se tražnja našeg kukuruza znatno povećava, što će se u krajnjem slučaju pozitivno doraziti na cenu koju će oni dobijati na međunarodnom tržištu - naglasio je Saković.

On je objasnio da se ozbiljniji izvoz kukuruža u Kinu može očekivati tek od nove žetve najesen, jer su raspoložive količine te robe za izvoz kojih prema podacima Minsitarstva poljpriovrede ima oko 3,8 miliona tona, već rezervisna nekoliko meseci unapred.

Saković ne isključuje mogućnost da se izvesna količina kukuruza iz Srbije pojavi na kineskom tržištu i ranije zbog toga što je jedna od najvećih žitarskih kompanija iz Kine i do sada bila kupac ove robe u našoj zemlji, ali je zbog neusaglašenih propisa prodavala trećim zemljama.

- Bitno je za Srbiju da je povećana tražnja, iz te tražnje cena, a to će verovatno omogućiti proizvođačima da rade na povećanju prinosa, čime bi mogli da stignu do nekih većih količina za izvoz - ocenio je Saković.

On je napomenuo kako se ne zbog plodoreda ne može očekivati da će najzastupljenija ratarska kultura kod nas biti sejana na većim površinama, pa je uvećanje prinosa jedini način da dođemo do većih količina kukuruza za izvoz.

DOK JEDNOM NE SMRKNE, DRUGOM NE SVANE

Iako mnogima teška, ova godina bila je jedna od boljih za srpsku malinu. Cena crvenog zlata bila je najveća u poslednjoj deceniji, a potražnja za zamrznutum plodovima nikad bolja pošto je berba kod glavnih konkurenata, Čileu i Poljskoj, podbacila, pa su se uvoznici okrenuli našim proizvođačima.

„Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane tako je bilo i ove godine sa našom malinom. Epidemija korona virusa je povećala potražnju za zdravom hranom, a roba iz Srbije prepoznata je kao kvalitetna. Pojedini hladnjačari iz okoline Arilja već nude nekih 2,15 evra po kilogramu, ali apelujemo na sve proizvođače da povedu računa, jer otkupna cena može biti i mnogo veća, jer se smrznuta malina plaća oko 370 dinara po kilogramu. Svedoci smo da godinama unazad najveći deo kolača uzimaju upravo hladnjačari, a da se niko ne pita gde je tu malinar koji se od jutra do sutra nalazi u njivi“, izjavio je za RINU, Dobrivoje Radović predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

Međutim, problem koji imaju Čile i Poljska nije zaobišao ni Srbiju. Nekad su u našoj zemlji prinosi maline po hektaru bili blizu 30 tona, a sada je to čak deset puta manje. Stručnjaci smatraju da je glavni uzrok loš sadni materijal, stoga je neophodno da malinari promene svoje zasade. To ipak nikad nije bilo bliže i pristupačnije, jer su sa Ministarstvom poljoprivrede dogovorene subvenicije i povraćaj od čak 90 odsto.

„U Arilju na pojedinim mestima postoje novi zasadi koji su dali samo 500 kilograma po hektaru, što je bilo poražavajuće. Sada kada država subvencioniše kupovinu novih sadnica one nikad nisu bile dostupnije. Bezvirusne sadnice, koje u Srbiju stižu iz Holandije, pokazale su se kao idealne za ovo podneblje i daju velike prinose, izuzetno visokog kvaliteta koji odlično prolaze na tržištu. To je naročito važno sada kada je potražnja za malinama iz Srbije povećana i jako je važno da imamo šta da im ponudimo“, rekao je Mile Radisavljević iz kompanije ATP Irigejšn koja se bavi uvozom bezvirusnih sadnica u Srbiju.

Srbija je po izvozu smrznutog voća druga u Evropi, odmah iza Poljske, ali je vrlo moguće da nakon loše godine za konkurente, naša zemlja stigne ove godine i do liderkse pozicije, ukoliko se, kako navode stručnjaci, pametno iskoristi pružena šansa.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE