Pravoslavna nova godina ili Srpska nova godina, kako je još narod naziva, doÄ�ekuje se 13. januara u ponoć, a proslavlja 14. januara. U pravoslavnom svetu na taj dan obeležava se i krsna slava Sveti Vasilije i praznik Mali Božić.

Duga tradicija proslavljanja Pravoslavne nove godine ustalila je u našem narodu i odreÄ‘ene obiÄ�aje koji se rado poštuju.

Prema narodnim obi�ajima uo�i Nove godine sprema se sve�ana ve�era, gde ukućani sa gostima, prijateljima i srodnicima uz veselje i pesmu �ekaju ponoć. Ta�no u ponoć, svi se ljube i jedni drugima �estitaju dolazak Nove godine sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine odlazi se u Crkvu a posle se obavlja sve�ani ru�ak.

Tog dana jede se glava božićne peÄ�enice, a to je najÄ�ešÄ‡e glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju Ä�esnicu “Vasilicu”. Pored Nove godine, koja je poznata i pod nazivom Mali Božić, 14. januara obeležavaju se još dva znaÄ�ajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Crkva ispraća staru i doÄ�ekuje novu godinu neuobiÄ�ajenim slavljima, na duhovni naÄ�in, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiÄ�a, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju doÄ�eci Nove godine.

Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored vasilica mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja nov�ić.

Takođe, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.