Mnoge od nas, uoÄ�i novogodišnjih i božićnih praznika, kao da neka sila tera da se pridržavamo razliÄ�itih obiÄ�aja.

Kao da se kolektivno sujeverje pretaÄ�e u obavezna pravila koja moraju da se poštuju da bi Nova godina bila srećna.

Neki se brane tako što kažu da je to deo mentaliteta ili Ä�ak tradicije.

Koje su to stvari koje se prenose s kolena na koleno, a koje treba Ä�initi, odnosno ne Ä�initi, priÄ�ala je gošÄ‡a u "Pulsu Srbije" Jasna Jojić, etnolog.

Ona se osvrnula na obi�aje koje sujeverjem ispunjavamo u vidu tradicije.

- Smatra se da onaj ko ti prvi Ä�estita Novu godinu, da ti on i donosi sreću. Ljudi se tada trude da pored sebe imaju najbliže i to je sasvim okej. Postoji dodatno sujeverje da je veoma bitno ko ti uÄ‘e u kuću prvog dana, imam utisak da se tradicija koja se primenjuje za Božić implementirala i na Novu godinu. Postoji sujeverje da će muškarac sa crnom kosom doneti sreću, dok žena ili momak sa plavom ili crvenom kosom neće - zapoÄ�ela je Jojić.

Nakon toga, osvrnula se na aspekt trpeze, jer svi vole da uđu u Novu godinu sa bogatim asortimanom hrane i pića.

- Veruje se da kad nešto poÄ�inje, to bi trebalo da se desi u što boljim uslovima. Puno hrane, pića i poklona ustvari asocira na obilje. To je simpatiÄ�ka magija, prenosi se sa jednog na drugo, ne smeš ući sa dugovima u Novu godinu. Ja sam toliko sujeverna da sve mora da bude Ä�isto pred Novu godinu, pojedine stvari i te kako praktikujem - rekla je Jojić, pa nastavila:

- Najbitnije mi da rašÄ�istim sve staro i da dam šansu novim stvarima da uÄ‘u, bitno mi je da popravim sve kvarove. Barem uÄ‘em u Novu godinu rasterećena. Sve je nekako lepše i bolje.

Nakon toga spomenula je da je većina tradicije došlo iz Kine:

- Praktikovanje crvene boje, nošenje crvenog veša, sve je to preuzeto iz Kine. Oni imaju baš Ä�vrsta sujeverja, koja su implementirana širom sveta, pojedini ljudi i narodi svojataju neke tradicije ne znajući da su ona izvorno iz Kine.