Obrenovac, 20.04.2021

MEDIJI, ─îETVRTA DR┼ŻAVNA SILA


Izvor: politika.rs/Radovan Pavlovi─ç/Lokalne novine | Obrenovac, 02.02.2021.
Kako su se nekada ─Źitale novine?

Foto:Printscreen/vidovdan.org


Jutarnji ritual, koji doduše postoji i dan-danas, ali kao bleda senka davnih vremena, po─Źinjao je sve┼żim, taze novinama na stolu, uz šolju crne kafe koja je morala da bude vrela kao pakao, crna kao ─Ĺavo, ─Źista kao an─Ĺeo i slatka kao ljubav. Uz guste oblake duvanskog dima bistrilo se sve – od poludelog sveta pa do sporta i starleta. Danas uglavnom, poslednji mohikanci, mahom pripadnici tre─çeg doba, u┼żivaju u starim ─Źarima ─Źitanja kod svojih ku─ça koje mirišu na štampariju.

Papirne novine sve se manje štampaju i kupuju, puša─Źi su dekretima proterani iz svih zatvorenih prostorija i najugro┼żenija su kasta u Skandinaviji. Ne sme nigde da se puši, samo na otvorenom, a i odatle ih potiskuju ukoliko probaju da jednu zadime ispred javnih ustanova. U modi su e-novine. Novine sada u kafi─çima, kafanama, u autobusima, u hodu, u automobilu, ─Źitaju i gledaju neke nove populacije, e-generacija. Surf ili klik naraštaj besomu─Źno kopa po pametnim telefonima, tabletima, kompjuterima. Štamparije rade smanjenim kapacitetima, tira┼żi novina drasti─Źno padaju, papirne novine polako izumiru i odlaze u istoriju.

Ipak, digitalna revolucija nije zatekla i iznenadila medijske magnate i nije im ugro┼żena budu─çnost i egzistencija. Stru─Źnjaci predvi─Ĺaju da ─çe papirne novine ┼żiveti još desetak, maksimum petnaest godina. Osta─çe samo nekoliko njih, zbog vernih i nadasve starijih ─Źitalaca, koje ─çe ugasiti svetlo i objaviti ─Źitulju da su se papirne novine blagoupokojile i prešle na onaj, digitalni svet. Uprkos tektonskim promenama i prestrojavanju sa papira na ekrane, norveški mediji, posebno dnevni listovi i nedeljnici, nisu izgubili u snazi i mo─çi, uticaju i statusu koji su od pamtiveka imali.

Ako u Srbiji i okru┼żenju ┼żurnaliste iz navike i „milošte” nazivaju poslenicima sedme sile, norveški medijski radnici imaju status ─Źetvrte sile, podvla─Źim ─Źetvrte dr┼żavne sile. Nazivaju ih još i „psi ─Źuvari” sa zadatkom da na „stra┼żi” paze, nadziru, kontrolišu i kritikuju ostale tri dr┼żavne sile. Prvi je parlament, srebro pripada vladi, tre─çu poziciju zauzela je sudska vlast. A gde je tu dvor, budu─çi da je Norveška ure─Ĺena kao parlamentarna monarhija. Njegovo veli─Źanstvo kralj Harald Peti je iznad svih, eno ga ─Źio i zdrav, u februaru ─çe da proslavi 84. ro─Ĺendan, a pre neki dan suveren i njegova kraljica Sonja proslavili su jubilej – 30 godina stolovanja na tronu. Kralj redovno postrojava gardu, jednom sedmi─Źno na dvoru preslišava ministre, potpisuje zakone i mahom ima ceremonijalnu ulogu.

Kad smo ve─ç kod kraljevske porodice, pre nešto više od godinu dana, ta─Źno na Bo┼żi─ç, tragi─Źno je stradao nekadašnji zet dvorske familije, bivši suprug princeze Marte. Multimedijalni umetnik, pisac i slikar Ari Ben (47) izvršio je samoubistvo na veliki praznik. Da bi spre─Źila spekulacije, njegova familija odmah je saopštila da je umetnik Ben digao ruku na sebe. Porodica je zamolila da se dalje ne kopa po ┼żivim ranama. Bulevarski listovi nisu, kako bi to usledilo prema balkanskim pravilima i obi─Źajima, poput gladnih novinarskih hijena krenuli da rastr┼żu pokojnika i istra┼że, iskopaju kako je dvorski zet oduzeo sebi ┼żivot: da li se obesio, pucao iz pištolja, sko─Źio preko terase, predozirao se. Ozbiljni mediji pa i, uslovno re─Źeno tabloidi, stavili su akcenat na društveni problem suicida u norveškom društvu, a o pokojniku je pisano sa pijetetom kao uglednom piscu i slikaru.

Ovdašnji mediji ne objavljuju imena, niti inicijale ┼żrtava raznih kriminalaca, poginulih u obra─Źunima, saobra─çajnim nesre─çama, prirodnim nepogodama, osumnji─Źenih za kriminalna dela, optu┼żenih ili osu─Ĺenih razbojnika, ubica, lopova, prestupnika, izgrednika, re─Źju – svakoga ko se na bilo koji na─Źin ogreši o zakon. Crne hronike prepune su bezimenih ljudi, uglavnom okarakterisani na osnovu pola, starosti, profesije, a re─Ĺe po etni─Źkom poreklu. Dozvolu za objavljivanje imena i eventualno fotografija, mediji dobijaju od samih aktera, njihovih familija kao i od policije i suda.

Pomenuli smo uslovno tabloide: u Norveškoj na tr┼żištu egzistira 228 novina, uglavnom lokalnih i oko desetak dnevnika koji pokrivaju celu zemlju. Svi se nazivaju tabloidi, ali ne po sadr┼żaju ve─ç po formatu, veli─Źini primerka (mahom 28 puta 40 centimetara). Što su za nas tabloidni mediji za Norve┼żane su bulevarska štampa, televizija koja prati tra─Źeve, senzacije. Lako su ─Źitljivi i uglavnom ispunjeni slikama. Najpoznatiji je i najtira┼żniji „Se og hor” (Vidi i slušaj). Ali ovaj „tabloid” nije prepun krvi, znoja i suza. Prate se dešavanja na estradi, dogodovštine, ponajviše iz ┼żivota kraljevske porodice, ali i ostalih javnih li─Źnosti, politi─Źara, zvezda, sportista, muzi─Źara. Nema neargumentovanih, ┼żestokih optu┼żbi, sva─Ĺa, vre─Ĺanja, omalova┼żavanja, poni┼żavanja, izmišljenih i nameštenih afera, skandala...

Norveška medijska scena strogo je ure─Ĺena zakonskim propisima o zaštiti privatnosti medijskih konzumenata. Sudovi su efikasni i revnosni u parnicama protiv medija. Me─Ĺutim glavni ma─Ź pravde je u rukama Nadzornog stru─Źnog odbora (PFU) novinarskog udru┼żenja. Oni strogo postupaju, bez milosti prema slovu novinarskog ustava, manifesta, odnosno plakata kako ga oni nazivaju, koji ima neobi─Źan naziv – „Budi oprezan” (ustanovljen 1936. godine i revidiran više puta).

Plakat se sastoji od svega ─Źetiri ─Źlana i nešto više od 40 paragrafa. Novinarski „o─Źe naš” sadr┼żi eti─Źke i moralne norme, kodeks ponašanja medijskih poslenika, odnosno plakat upozorava novinare da im je zagarantovana sloboda izra┼żavanja i da su mediji stub demokratije. Jedino slobodni i nezavisni mediji su me─Ĺu najva┼żnijim institucijama u demokratskom društvu. Glavna vodilja, moto celog manifesta svedena je na re─Źenicu koju ve─çina poštuje: „Re─Źi i slike su mo─çno oru┼żje, nemojte da ih zloupotrebljavate.” PFU nema mandat da nov─Źano ka┼żnjava neposlušne medije, ali ima autoritet i mo─ç da ih natera da isprave ono što su zabrljali. Ko se ogreši, biva prinu─Ĺen da objavi ispravku, objašnjenje, na vidljivom mestu uz logo PFU, što se smatra svojevrsnim stubom srama za takve medije. U prošloj godini Nadzorni stru─Źni organ udru┼żenja novinara primio je rekordnih 729 ┼żalbi gra─Ĺana na ponašanje medija i novinara. Gledaoci i ─Źitaoci najviše su se ┼żalili na priloge javnog televizijskog servisa NRK, a potom na ─Źlanke i pisanja listova VG, „Finansavis”, kanala TV 2, dnevnika „Dagbladet” i „Aftenposten”.

Ovdašnji nezavisni analiti─Źari i medijski eksperti tvrde da su norveški mediji finansijski nezavisni i slobodni i nadasve uticajna poluga u društvu. Potvr─Ĺuju to i najsve┼żija istra┼żivanja javnog mnjenja: 85 odsto ispitanika ima ogromno ili manje poverenje u ono što ─Źitaju, slušaju i vide, što je porast za 13 odsto u odnosu na prethodno sondiranje. Istra┼żivanja pokazuju i da ─Źitaoci i gledaoci veruju više obi─Źnim medijima (kojima upravljaju profesionalne redakcije) negoli komercijalnim izdava─Źima, televizijama. Tako─Ĺe, šest od deset Norve┼żana veruje u medije kada izveštavaju o zbivanjima oko virusa korona.

Mo┼że se slobodno re─çi da su norveški ┼żurnalisti povlaš─çena kasta u društvu sa visokim statusom, ugledom ne samo po finansijama. Raspola┼żu najsavremenijom tehnikom i uslovima za rad, dostupan im je širok spektar izvora informisanja, vlast i opozicija su partner, a ne rival. Plate u medijima, zavisno naravno i od radnog sta┼ża, kre─çu se u rasponu od najni┼żih koji imaju oko 35.000 evra (bruto plata, dakle odbijaju se porezi koji su od 30 pa više od 40 odsto) do 75.000 evra na godišnjem nivou. Tu nisu ura─Źunati bonusi i prekovremeni rad.

Zvu─Źi paradoksalno, ali najpla─çeniji su novinari dnevnog lista iz sfere privrede i ekonomije „Dagens naringsliv” (Dnevne privredne aktuelnosti, ili ti po naški – privredni pregled), slede zaposleni u listu „Stavanger aftenblad”, dok se za tre─çu i ─Źetvrtu poziciju bore ┼żurnalisti iz dva najtira┼żnija i najuticajnija norveška dnevna lista – „Aftenposten” i „VG – verdens gang”. U zlatnoj sredini sa primanjima su novinari dr┼żavne televizije (NRK) sa oko 60.000 evra godišnjeg dohotka. NRK se finansira iz dr┼żavnog bud┼żeta i pretplate koja se odnedavno pla─ça preko poreskih kartica, na dosta neobi─Źan na─Źin za naše pojmove. Naime, pretplatu na televiziju pla─ça svaki ─Źlan familije, ako recimo zara─Ĺuje manje od 150.000 kruna godišnje, dava─çe 200 kruna pretplatu (nešto više od 2.000 dinara), ako svaki ─Źlan u porodici godišnje zaradi više od 350.000 kruna, za posedovanje TV prijemnika preko poreza ─çe davati 1.700 kruna (blizu 18.000 dinara).

U redovima struke, novinarske branše i nezavisnih analiti─Źara, postoji mišljenje da su norveški novinari površni, apologete uljuljkane u komfor, da su to ve─çinom salonski novinari u belim rukavicama. Da nemaju petlju, odnosno taj nemirni gen, istra┼żiva─Źki duh, snagu da kopaju i otkrivaju velike afere. Da im ─Źesto u prilozima nedostaju odgovori na svih šest pitanja koji su alfa i omega objektivnog i kriti─Źkog novinarstva – ko, šta, gde, kada, kako i zašto. ─îesto im fale odgovori na poslednja dva klju─Źna pitanja.

Otuda se ovde kao poslovica citira izjava novinara, bivšeg urednika i nekadašnjeg šefa norveškog udru┼żenja novinara Pera Edgara Kokvolda. On lakonski poentira kritikuju─çi medijsku sliku Norveške: „Najbolje bi bilo da norveški novinari sebi nabave štitnike za kolena, kako i koliko puze, kle─Źe za mo─çnike!”





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE