Obrenovac, 24.11.2020

NE VERUJTE SEBI, VERUJTE NAMA


Izvor: nova.rs/Daniela Ili─ç Krasi─ç/Lokalne novine | Obrenovac, 20.11.2020.
Pet dokaza koji ilustruju koliko smo siromašniji od Evrope

Foto:Vesna Lali─ç/Nova.rs/Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija


Vlast najavljuje rast plata, penzija, minimalca, svakodnevno se hvali najmanjim privrednim padom u Evropi. A, šta to zna─Źi za gra─Ĺane Srbije? Koliki ─çe zaista biti uticaj pandemije korone na naš standard koji ve─ç uveliko kaska za evropskim, i to u situaciji kada gra─Ĺani sve te┼że ┼żive i podnose ekonomske posledice zdravstvene krize? Da li nam je baš toliko dobro?

Radimo, u proseku, za 58.513 dinara, a mese─Źno za ┼żivot trošimo 73.849 dinara. Toliko novca iznosi, statisti─Źki re─Źeno, prose─Źna potroša─Źka korpa za tro─Źlano doma─çinstvo, u kojoj osim hrane i ra─Źuna za komunalije, malo novca pretekne za bilo šta drugo.

To najbolje znaju oni kojima je i republi─Źki prosek u vidu zarade – nedosti┼żan cilj. U ništa boljoj situaciji nisu ni penzioneri koji u Srbiji, u proseku, primaju 27.764 dinara. A više od 320.000 njih snalazi se sa upola manjim iznosom, od koga namiruju sve ra─Źune i egzistencijalne potrebe.

Koliko ih je ispod proseka

U Srbiji, prema statisti─Źkim podacima, polovina zaposlenih zara─Ĺuje do najviše 45.000 dinara, dok polovina prebacuje ovaj iznos.

Isplativije je, a tako je ve─ç godinama, raditi u javnom sektoru – konkretno plata iz dr┼żavne kase je za celih sto evra ve─ça nego kod privatnika – 66.492 dinara, naspram 55.081 dinar u privatnom sektoru.

Najte┼że je onima koji rade kod preduzetnika – njihov “prosek” je polovina zvani─Źnog proseka.

Na ┼żalost, ima i onih koji su još manje pla─çeni.

To su oni “nevidljivi” i za dr┼żavu i za sve statistike – svi oni koji rade na crno, takozvani “neformalno zaposleni” kojih u Srbiji ima oko 190.000.

To su svi majstori koji rade neprijavljeno, svi oni koji se izdr┼żavaju dr┼że─çi privatne ─Źasove, oni koji ─Źiste tu─Ĺe stanove i svi ostali koji rade ne ostvaruju─çi ni dana sta┼ża, niti bilo šta drugo od socijalnih i radnih prava, poput bolovanja. Osim što rade za ni┼żu platu od onih zvani─Źno zaposlenih, kad ostanu bez ovog posla, ne mogu ─Źak ni da ra─Źunaju  da pomo─ç, odnosno naknadu za nezaposlene, koju ispla─çuje Nacionalna slu┼żba za zapošljavanje.

Koliko rada za kilogram mesa

Prose─Źna potroša─Źka korpa u Srbiji je 73.849 dinara, a minimalna 37.934,63 dinara.

Šta, konkretno mo┼że da se pokrije ovom korpom, vidi se iz ove grafike Ministarstva trgovine.

Najviše ide na – hranu. Tako, statisti─Źki, tro─Źlano doma─çinstvo za ishranu izdvaja mese─Źno 27.812 dinara.

Na komunalije i ostale ra─Źune trošimo 14.719 dinara, sedam hiljada na duvan i alkoholna pi─ça. Na odr┼żavanje doma─çinstva dajemo tri hiljade dinara, na transport 5.626 dinara, na rekreaciju i kulturu 4.343 dinara, a na obrazovanje celih 482,33 dinara!

Statisti─Źki gledano, za jedan kilogram kafe moramo da radimo tri sata i 26 minuta.

Za litar mleka – 15 minuta, za litar jogurta 18 minuta, za kilogram limuna 43 minuta.

Za kilogram svinjskog mesa, s kostima, prose─Źan radnik u Srbiji treba da radi jedan sat i 21 minut.

Koliki je prosek kod drugih

Prose─Źna plata u Srbiji  je 58.513 dinara, što je oko 497 evra.

Po tome smo ubedljivo najmanje pla─çeni.

U Hrvatskoj je prose─Źna plata 886 evra, u Crnoj Gori 524 evra, u Sloveniji 1.175 evra , dok je prose─Źna plata u Rumuniji oko 1.100 evra (bruto!). U Ma─Ĺarskoj je ovaj iznos 1.096 evra.

Iako su prose─Źne zarade više u ovim dr┼żavama, cene hrane ne razlikuju se mnogo u odnosu na one u Srbiji.

Gde smo sa minimalcem

Po iznosu minimalne zarade Srbija tako─Ĺe kaska za Evropom.

Najnovije pove─çanje minimalca, dovelo je garantovanu zarado do iznosa od 32.126 dinara, što je oko 273 evra.

U bruto iznosu, to bi bilo 43.504 (oko 366 evra po trenutnom kurusu – “bruto 1”)  dinara koje se ispla─çuju na ra─Źun radnika, a zajedno sa doprinosima i porezima koje pla─ça poslodavac, ukupan bruto bio bi oko 50.965 dinara (434 evra – “bruto 2”)

Iako je praksa Evropske unije je da svoje minimalce iskazuje kao – bruto zaradu, one su svakako ve─çe od onoga što je radnicima zakonom zagarantovano u Srbiji.

Najni┼że minimalne zarade u Evropi, prema podacima Eurostata,  imaju Albanija – 209,10 evra, Crna Gora – 331,22 evra, pa Srbija.

U sredini su dr┼żave poput Poljske – 583,48 evra,  Estonije – 584 evra, Ma─Ĺarske – 451,5 evra,  Rumunije – 460,7 evra.

Hrvatska danas ima minimalac od 536,6 evra.

U vrhu, bez konkurenta, je – Luksemburg, sa minimalcem od 2.141,99 evra, što je gotovo šest srpskih “bruto 1” minimalaca.

U samom vrhu je i Irska – 1.706,9 evra, Holandija 1.680 evra, Belgija – 1625,7 evra. Potom Velika Britanija – 1.583,3 evra, Francuska i Nema─Źka sa nešto više od 1.500 evra.

Španija je na nivou od 1.108,33 evra, dok Slovenija ima nešto ispod ovog nivoa –  940,58 evra.

Krediti stanovništva

Gra─Ĺani Srbije, prema podacima Kreditnog biroa Udru┼żenja banaka Srbije trenutno otpla─çuju 11.177 milijardi dinara kredta, što je oko 10 milijardi evra. To, dalje, zna─Źi da smo “po glavi” bankama du┼żni 1.442 evra – od novoro─Ĺen─Źeta, do penzionera.

Svaki gra─Ĺanin Crne Gore u proseku bankama duguje 2.237 evra.

Slovenci, pak, imaju mali kreditni dug po glavi stanovnika – 1.329 evra.

Hrvati duguju 2.423 evra, ali Rumuni su me─Ĺu rekorderima po visini duga, u pozitivnom smislu – svega 523 evra.

Pojedini dostupni podaci za Ma─Ĺarsku pokazuju da je dug po kreditima stanovništva u toj zemlji oko 972 miliona forinti, što je manje od tri milijarde evra. Podeljeno sa brojem stanovnika dobija se iznos od nepunih 280 evra po glavi…

Penzije

Prose─Źna penzija u Srbiji je svega 27.764 dinara. To je jedva oko 236 evra.

Prema zvani─Źnoj statistici Fonda PIO, ─Źak 103.598 penzionera u Srbiji mese─Źno prima manje od 10.000 dinara. Još 223.055 prima penzije do najviše 15.000 dinara mese─Źno, dok ih još više od pola miliona (559.551 penzioner) ima primanja do najviše 25.000 dinara.  Na ovo treba dodati još 123.884 najstarijih sugra─Ĺana koji ┼żive sa mese─Źnim primanjima do 28.082 dinara.

To ─Źini ukupno 1.010.088 gra─Ĺana koji su Srbiji ┼żive sa mese─Źnim primanjima manjim od 28.082 dinara.

Na ┼żalost, to ujedno predstavlja i ve─çinu naših najstarijih gra─Ĺana, s obzirom da penziju prima ukupno njih 1,69 miliona.

Automobili – starost voznog parka

Prose─Źna starost automobila u Evropskoj uniji je 10,8 godina, dok je u Srbiji, prema posednjim dostupnim podacima Saobra─çajnog fakulteta 17,1 godinu.

Na 1.000 stanovnika EU, vozi se 610 automobila.

Kako pokazuju podaci Evropske asocijacije proizvo─Ĺa─Źa automobila, kombija, kamiona i autobusa, najviše vozila “po glavi” ima Luksemburg – 774, a najmanje Rumunija i Litvanija – manje od 400 po glavi stanovnika.

U Srbiji ima oko dva miliona registrovanih automobila, na blizu sedam miliona stanovnika. To zna─Źi da na hiljadu stanovnika imamo oko 660 automobila, doduše starijih od evropskog proseka.

Registrovana vozila u susednoj Crnoj Gori su u proseku proizvedena 2003. godine. To zna─Źi da je prose─Źna starost automobila u Crnoj Gori sli─Źna kao i u Srbiji –  oko 17 godina.

Prema podacima Slovena─Źke centralne banke, u toj zemlji 80,4 odsto doma─çinstava ima automobil, prose─Źne vrednosti oko 3.000 evra.

Pore─Ĺenja radi, prose─Źna vrednost vozila na nivou Evropske unije je 7.000 evra, dok automobile poseduje 75,7 odsto doma─çinstava.

Najmla─Ĺe automobile u Evropi voze Britanci – u proseku su stari osam godina. Slede Švajcarci – 8,6 godina.

Bli┼że srpskom proseku su Gr─Źka – 15,7 godina, koliko su stara vozila i u Ma─Ĺarskoj.

U Rumuniji su 16,3 godine stara vozila, dok je prosek u susednoj Hrvatskoj 12,6 godina.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE