RoÄ‘enje deteta u tradiciji srpskog naroda predstavlja poseban dogaÄ‘aj, što potvrÄ‘uje i Ä�injenica da je osnovni cilj sklapanja braka u tradicionalnom društvu dobijanje potomaka.

Period od roÄ‘enja deteta pa do 40 dana u našem narodu je odreÄ‘en kao period babina ili babinja, dok se žena u tom periodu zove babinjara.

Babine se odnose na porodilju, koju 40 dana, koliko traje ovaj obiÄ�aj, valja Ä�uvati od “baba”– po staroslovenskoj mitologiji zlih duhova koji obitavaju oko kuće. Kako je zabeležio Vuk S. Karadžić, nekada je u srpskom narodu postojao i obiÄ�aj da se prvih tri do sedam dana bdi nad porodiljom i detetom kako bi oni bili saÄ�uvani od demona i zlih sila.

Po narodnom verovanju treća noć od rođenja deteta je veoma zna�ajna, jer tada dolaze suđenice i određuju sudbinu deteta. U nekim krajevima, dete se te noći nosilo u drugu kuću da bi izbeglo zlu sudbinu, dok se u drugim vodilo ra�una da dete bude �isto i uredno, te se pored njega stavljao bosiljak, poga�a i drugi darovi, kako bi suđenice odredile srećniju sudbinu detetu.

Od ovog ritualnog i paganskog obiÄ�aja nastalo je današnje darivanje bebe po roÄ‘enju, kada proÄ‘e prvih 40 dana i beba i majka ojaÄ�aju, steknu i povrate imunitet, a prva rodbina krene u posetu.

Zahvaljujući beleškama mnogih istoriÄ�ara, etnologa, pa i samog Vuka Karadžića, danas imamo zapisano šta se to nekada poklanjalo novoroÄ‘enÄ�adima i iz kojih razloga.

Da bi se porodilja i novoroÄ‘enÄ�e zaštitili od uticaja zlih sila poklanjale su se razne zaštitne amajlije magijskog sadržaja, a kao najbolja zaština sredstva smatrani su beli luk i crven konac. I danas se održao obiÄ�aj da se maloj bebi vezuje crven konac ili stavi mala crvena brojanica na ruÄ�icu, protiv uroka.

U mnogim krajevima Srbije darovi za majku i dete, tzv. babinjaÄ�, obavezno se sastojao od pogaÄ�e, rakije, domaćeg soka i sitnih kolaÄ�a za majku i tri poklona za dete. PogaÄ�u bi trebalo da pripremi neko od bližnjih – majka, svekrva, sestra itd. PogaÄ�a se lomi s nekim ko nije oženjen ili mlaÄ‘im Ä�lanom porodice, a trebalo bi da ista osoba prva zagrize pogaÄ�u i da zagrižen komad ostane u bebinoj kolevci Ä�etrdeset dana.

Žena koja priprema babine porodilji bi trebalo da sa sobom ponese i mleko. Prema starom verovanju, to mleko treba sipati porodilji po bedrima i uliti u obuću kako joj mleko ne bi presušilo.

U našem narodu postoji verovanje da, ukoliko prvi put idete u posetu novoroÄ‘enom detetu, sa sobom treba poneti pitu sa sirom. Naime, ako deÄ�ak dobije pitu, za njega će se devojke Ä�itavog života raspitivati i obrnuto – ako devojÄ�ica na dar dobije pitu biće popularna meÄ‘u momcima! Ukoliko su babine u vreme posta, alternativa je pita s jabukama.

Kako govore stari, u dom koji je nedavno obradovan prinovom ženskog pola treba uneti i pile s glavom kako ne bi Ä�itavog života jurila “kao bez glave”. Ako su babine u vreme posta, kao zamena se navodi posna punjena paprika.

U Svrljigu je zabeležen obiÄ�aj da se nikome ne daje ništa iz kuće. Ovaj obiÄ�aj potekao je od prastarog obiÄ�aja da se s komšijama ne deli vatra kako kuća ne bi bila mraÄ�nija i da dete ne bi plakalo i time prizivalo zlo.

Kada se ide na babine, ne bi trebalo zatvoriti ili zavezati torbu jer će zbog toga, veruje se, dete teško progovoriti.

U srpskom narodu postoji obiÄ�aj da se na babine ponese povesmo (svežanj kudelje, vune ili lana), koje se smešta uz kolevku. Na taj naÄ�in se “magijski deluje” na to da deÄ�ak izraste u muškarca s gustim brkovima ili da devojÄ�ica ima prekrasnu i gustu kosu.

Zlatan dukat u kolevci ostao je obiÄ�aj i do današnjeg dana. Darivale su ga babe i dede unuÄ�ićima. Ostala rodbina danas uglavnom ostavlja papirne novÄ�anice u kolevku kraj deteta, što i nije baš sjajna opcija iz higijenskih razloga, premda dete još uvek nije steklo svoj imunitet. Kao popularni pokloni izdvajaju se još i odelca, igraÄ�ke, bombonjera za majku i piće za oca.