Obrenovac, 22.04.2021

OD KADA SRBI KORISTE PREZIMENA


Izvor: Katarina/opanak.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 29.01.2021.
Saznajte kako su nastala u našem narodu

Foto:Printscreen/opanak.rs


Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju.

Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.

Kod Srba su najčešÄ‡e prezimena nastalaja na osnovu imena očeva, ali je dosta i onih koja su vezana za zanimanja, lične osobine, nadimke, mesto porekla… Mnogi su, pri doseljavanju u nove srezove (opštine), morali da menjaju vlastito prezime i uzmu ono koje im sreski načelnik dodeli.

KorišÄ‡enje prezimena ustalilo se u srpskom narodu tek u XVIII veku, a do tada je prošlo kroz nekoliko faza. Pre nastanka prezimena bio je rasprostranjen običaj da se uz ime dodaje naziv plemena iz kojeg se potiče. Zatim su korišÄ‡eni tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Ivana su nastali Ivanovići, od Marka Markovići, od Petra Petrovići itd.

Načini na koji su nastajala su razni, a evo nekih od njih:

1) po ocu (najčešÄ‡e) – Branković, Nenadović, Vukašinović itd.;

2) po plemenu – Bodrić, Drobnjak, Vasojević itd.;

3) po zvanju – Kapetanović, Popović, Vojvodić itd.;

4) po zanimanju – Čobanović, Kovačević, Zlatarević itd.;

5) po nadimku – Kurjaković, Surla, Zatezalo itd.;

6) po osobinama – Glavonjić, Lepojević, Mudrinić itd.;

7) po mestu porekla – Dobrnjac, Glamočanin, Lučanin itd.

Zanimljivo je i korišÄ‡enje nadimaka, koje svako u Srbiji dobije od malih nogu, pa nekad i zameni ime, te osobu uglavnom svi znaju po njemu, a ne po imenu. Takođe, ljudi su oduvek živeli u zajednicama koje su imale svoja imena. Često se dešavalo da kad neko pređe u drugu zajednicu, u njoj dobije kao nadimak ime zajednice iz koje je došao. Tako se iz nadimka razvilo prezime kao dodatak imenu.

Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka. Uzrok ovoj pojavi leži u činjenici da su se prezimena u Srbiji do druge polovine XIX veka menjala iz generacije u generaciju, tako da je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca. Tako se dešavalo da u jednoj kući tri različite generacije imaju tri različita prezimena. U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u manjini. Godine 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, čime je u većoj meri zaustavljen proces menjanja istih.

Prisetimo se nekih naših velikana iz istorije, koji su promenili prezimena:

-Knjaz Miloš Obrenović rođen je kao Miloš Teodorović, a 1810. god. uzeo je prezime po imenu svog dede Obrena;

-Naslednici velikog Karađorđa Petrovića danas se prezivaju Karađorđević;

-U daljoj prošlosti, Nemanjići su lozu nazvali po velikom županu Stefanu Nemanji;

-Dalja loza Lazarevića nastala je od kneza Lazara Hrebeljanovića itd…





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE