Dinarski ulozi veći za 13,4 milijarde dinara ili 16,9 odsto, a kod deviznih povećanje iznosi 629,2 miliona evra što je 5,8 odsto...

U prošloj godini , koju je obeležila pandemija, štednja stanovništva povećana je u mnogim zemljama, pa i u Srbiji. Uz ekonomske razloge stabilnosti svakako se ne mogu zanemariti i oni o ograniÄ�enju kretanja jer nije bilo putovanja, letovanja. Kad nema potrošnje, logiÄ�no, raste štednja. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) dinarska štednja je krajem 2020. godine dostigla 93 milijardi dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijardi dinara ili 16,9 odsto.

Što se tiÄ�e devizne štednje ona je krajem 2020. godine iznosila 11,433 milijardi evra i za godinu dana povećana je za 629,2 miliona evra ili 5,8 odsto.

„U prethodnih godinu dana dinarska štednja je imala dinamiÄ�an rast i to je njen najviši nivo do sada. Posmatrajući kretanja i u kratkom i u dugom roku, i dinarska i devizna štednja beleže rast, što govori o poverenju graÄ‘ana u domaći bankarski sektor. U uslovima stabilnosti cena, relativne stabilnosti deviznog kursa, kao i usled viših kamatnih stopa na dinarsku štednju i povoljnog poreskog tretmana kamate na taj vid štednje, jer kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje dok se na deviznu oporezuje po stopi od 15 odsto, dinarska štednja je imala dinamiÄ�niji rast u poreÄ‘enju sa deviznom štednjom”, kažu u NBS.

Kada je u pitanju struktura dinarske štednje, centralna banka ne raspolaže podacima o broju graÄ‘ana koji imaju položenu dinarsku štednju, već iskljuÄ�ivo podacima o broju štednih partija na kojima je štednja položena. Tako je ukupan broj štednih partija krajem novembra 2020. godine iznosio 1,09 miliona, što je za oko 63.000 štednih partija više nego godinu dana ranije.

Ako se posmatra struktura štednih uloga, u bankama je najviše uloga do 10.000 dinara (86,6 odsto ukupnog broja uloga), iako oni po vrednosti uÄ�estvuju sa svega 0,7 odsto u ukupnoj dinarskoj štednji. Najveći deo dinarske štednje se odnosi na uloge Ä�ija je vrednost izmeÄ‘u jedan i pet miliona dinara (39,5 odsto). Ulozi vrednosti većih od pet miliona dinara brojÄ�ano su zastupljeni u skromnoj meri (2.703 ili 0,3 odsto), ali Ä�ine gotovo trećinu vrednosti ukupne dinarske štednje. Broj ovih uloga povećan je u proteklih godinu dana za 456. ProseÄ�an iznos dinarske štednje po partiji je krajem novembra 2020. godine iznosio 84.000 dinara, i veći je za 8.000 dinara nego godinu dana ranije.

U sluÄ�aju devizne štednje, najveći broj uloga nalazi se u kategoriji uloga do 500 evra (80 odsto ukupnog broja uloga), ali po vrednosti oni uÄ�estvuju sa svega 0,9 odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Najveći deo devizne štednje nalazi se u kategorijama Ä�ija je vrednost od 10.000 do 50.000 evra – 46,7 odsto ukupne devizne štednje (5,268 milijardi evra), ali je uÄ�ešÄ‡e ovih uloga u ukupnom broju štednih partija relativno nisko – 5,1 odsto.

Ulozi Ä�ija je visina veća od 100.000 evra krajem novembra 2020. uÄ�estvovali su sa 17,5 odsto u ukupnoj deviznoj štednji (1,971 milijardi evra), a bilo je 8.736 uloga u ovoj kategoriji, što je 0,2 odsto ukupnog broja štednih partija. ProseÄ�an iznos devizne štednje po partiji krajem novembra 2020. godine iznosio je 2.335,9 evra i povećan je za 58 evra u odnosu na godinu dana ranije.

„Već godinama sve više štediša opredeljuje se za dinarsku štednju tako da ona beleži kontinuiran i izuzetno dinamiÄ�an rast. Dinarska štednja trenutno iznosi 93 milijardi dinara, što je više nego pet puta veći iznos u odnosu na kraj 2012. godine. Rast dinarske štednje posebno je bio dinamiÄ�an u 2018. godini (22 odsto) i 2019 (30 odsto), a nastavljen je i u 2020 (17 odsto). Povećanje dinarske štednje jeste rezultat poverenja u domaću valutu i to je neophodan uslov, kažu u centralnoj banci. NBS ukazuje na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, uz napomenu da je rast dinarske štednje od znaÄ�aja i za jaÄ�anje otpornosti bankarskog sistema i domaće privrede na negativne uticaje iz meÄ‘unarodnog okruženja.