Niš je bio znaÄ�ajan za sam tok Prvog svetskog rata, i tome svedoÄ�e niške graÄ‘evine poput Oficirskog doma, Banovine i zgrade Radio Niša.

Srpska Vlada i Ministarstvo inostranih dela, kako navodi istoriÄ�ar Borislav Andrejević, bili su od tada smešteni u sadašnjoj zgradi Univerziteta, u koju je prvobitno stigao Ä�uveni telegram o objavi rata koji je potom uruÄ�en Nikoli Pašiću.

Pašićev kabinet se, kaže Andrejević, tada nalazio u sali na prvom spratu iznad ulaza. U ovom objektu, koji je izgraÄ‘en za potrebe NaÄ�elstva niškog okruga 1889. godine, u toku prve ratne godine, održavale su se sve akcije srpske Vlade sa stranim diplomatskim predstavništvima.

U njoj su 4. septembra 1914. godine, Esad-paša Toptani i Pašić potpisali tajni “Niški sporazum“ izmeÄ‘u Srbije i Albanije.

On je predviđao stvaranje unije Srbije i Albanije, odnosno, kako navodi Andrejević, zajedni�ku odbranu, carine i zajedni�ko predstavljanje u inostranstvu.

Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Esad-paša je morao da obavi razne diplomatske poslove, navodi istoriÄ�ar Bataković. Jedan od tih poslova je bilo i unapreÄ‘enje diplomatskih odnosa sa Srbijom. Pašiću je slao poruke u kojima je govorio da je od velike važnosti po njih da zakljuÄ�e poseban sporazum pre svog odlaska za Albaniju.

Zato Esad-paša dolazi u Niš, u kome je predsedavala srpska vlada i narodna skupština, gde se sastaje sa srpskim premijerom Nikolom Pašićem. Njih dvojica 17. septembra 1914. godine potpisuju tajni ugovor o savezništvu.

PoÄ�etak “Velikog rata” ostavio je otvoreno pitanje o preciznom razgraniÄ�enju izmeÄ‘u Srbije i Albanije. MeÄ‘unarodna komisija za razgraniÄ�enje prekinula je rad sredinom 1914. godine, pa su državne granice u ovim oblastima ostale da se utvrde. Rat je zatekao neÄ�uvanu srpsko-albansku granicu. Austrougarska je pripremila sveže napade na srpsku teritoriju. PašicÌ� je ispravno predvideo nameru beÄ�ke diplomatije da otvori još jedan front: bojao se da cÌ�e albanske voÄ‘e finansirati BeÄ�, kako navodi Andrej Mitrović.

Esad-paša se trudio da saÄ�uva nezavisni položaj, prelazecÌ�i tako iz Italije u Francusku. Planirao je da se, uz pomocÌ� Antante, suoÄ�i sa naporima Austrougarske da u potpunosti potÄ�ini njegovu zemlju. Prema Hrabaku, iz Pariza je slao upite pod kojim uslovima bi srpska vlada pomogla njegov povratak u Albaniju.

PašicÌ� je 1914. godine nametnuo sledecÌ�e uslove: da sa Srbijom potpiše politiÄ�ko-carinski ugovor o zajedniÄ�koj odbrani, da Albanija prizna carinsku uniju i da se u narednoj fazi postigne rešenje o formiranju liÄ�na ili stvarna unija sa Srbijom. Esad-paša je naÄ�elno prihvatio PašicÌ�eve uslove i odmah se uputio ka Srbiji.

Pri dolasku u Niš, Esad-paša potpisuje tajni ugovor sa Pašićem.

Taj ugovor je obuhvatao 15 taÄ�aka koje su predviÄ‘ale zajedniÄ�ko osnivanje vojnih i politiÄ�kih institucija, ali najvažnije odredbe su se usreÄ‘ivale na vojni savez, izgradnju Jadranske pruge od Srbije do DraÄ�a, kao i garancije da će Srbija podržati Esad-pašu na izborima za vladara Albanije.

Sporazum je ostavljao mogućnost da Srbija, na poziv Esad-paše, vojno interviše radi zaštite njegovog režima. RazgraniÄ�enje izmeÄ‘u dve države trebalo je da utvrdi posebna srpsko-albanska komisija.