Predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kao najveće izazove u godini pred nama vidi one koji su vezani su za evropske integracije Srbije, zbog, kako kaže, situacije u Prištini koja otežava dijalog, ali poruÄ�uje da se u nedostatku jasnije i konkretnije evropske perspektive, treba fokusirati na ono što je moguće - bolju regionalna saradnju kroz inicijativu 'mali Šengen.

Ona za Tanjug istiÄ�e da nije optimista da će se dijalog Beograda i Prištine, koji znaÄ�ajno opredeljuje evropski put Srbije, uopšte ubrzati.

"Naprotiv, nova dešavanja na kosovskoj politiÄ�koj sceni, odluka Ustavnog suda, institucionalna kriza i vanredni parlamentarni, kao i predsedniÄ�ki izbori 2021. godine, usporiće ionako usporenu dinamiku u pogledu evrointegracija u godini pandemije COVID-19. Samim tim, to će imati uticaja na brzinu pregovaraÄ�kog procesa", ocenjuje ona.

Prema njenim reÄ�ima, dosta posla i izazova Srbiju Ä�eka uz novu metodologiju proširenja EU, a veruje da će se na dnevnom redu takoÄ‘e naći i ustavne promene, u delu koji se odnosi na pravosuÄ‘e.

"To je sraÄ�unato s ciljem da se obezbedi nezavisnost pravosuÄ‘a od politiÄ�kog uticaja. Zatim, imamo izazove u poglavlju 23 koje se tiÄ�e vladavine prava, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i slobodi medija, slobodi izražavanja, tu je i poÄ�etak meÄ‘ustranaÄ�kog dijaloga... sve su to procesi koji nas Ä�ekaju u narednoj godini", navodi Grubješić.

Kada se, kako kaže, uzme u obzir i �injenica da će se sama Evropska unija suo�avati sa posledicama pandemije i oporavkom, sve to skupa će diktirati odnos prema Zapadnom Balkanu, a samim tim i prema Srbiji.

Na pitanje da li oÄ�ekuje da rukovodstvo Srbije bude izloženo i pritiscima u kontekstu rešavanja pitanja Kosova ali i nekih regionalnih pitanja i odnosa u BiH, napominje da je "pritisaka bilo i biće i da će trajati sve dok se prostor Zapadnog Balkana geopolitiÄ�ki ne zaokruži i ne integriše".

"Videćemo koji će pravac spoljnopolitiÄ�kog delovanja zauzeti nova ameriÄ�ka administracija kada krajem januara bude preuzela 'komandu'", smatra Grubješić i dodaje da velike zemlje "obiÄ�no ne menjaju svoje osnovne pravce".

U regionalnom kontekstu, Grubješić oÄ�ekuje naredne godine pojaÄ�an angažman ameriÄ�ke administracije ali i, istovremeno, prepuštanje mnogo Ä�ega EU.

"OÄ�ekujem da EU ili njene najznaÄ�ajnije zemlje poput NemaÄ�ke nastave da se aktivno bave regionom. To ukljuÄ�uje i pitanje kosovskog dijaloga ali tiÄ�e se i Bosne i Hercegovine, što se može Ä�uti u svim analizama i debatama ovih dana", kaže sagovornica Tanjuga i dodaje da kada je BiH u fokusu pažnje meÄ‘unarodnih zvaniÄ�nika, to će i za Srbiju biti veliki izazov, zbog položaja i statusa Republike Srpske koji, prema njenim reÄ�ima, nažalost, mnogi svojim izjavama dovode u pitanje.

Ona kaže da u nedostatku jasnije i konkretnije evropske inicijative i perspektive, najrealnije rešenje vidi u većoj saradnji zemalja regiona i boljem meÄ‘usobnom povezivanju država na Zapadnom Balkanu.

"Treba se fokusirati i usredsrediti na ono što je moguće - bolja regionalna saradnja, koja podrazumeva prikljuÄ�ivanje i Crne Gore, BiH i prostora Kosova i Metohije inicijativi 'mali Šengen'. Inicijativa 'mali Šengen' je jedna 'autohtona, regionalna inicijativa'", ocenjuje Grubješić uz slikovit zakljuÄ�ak: "Bolje vrabac u ruci nego golub na grani".