Suština ovog zakona je da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit naÄin stekao imovinu, ostane bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina steÄena kriviÄnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak. Kako bi to trebalo da izgleda u praksi, za Tanjug je objasnio predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović. "Ukoliko kod konkretnog lica postoji disbalans u naÄinu života i njegovih prihoda, Poreska uprava će takvo lice pozvati na razgovor i tražiti da joj se dostave pisani dokazi o poreklu imovine.
Imovina za koju se ustanovi da nema dokaza o poreklu, oporezivaće se sa 75 odsto", naveo je Stefanović. OÄekuje da će država na ovaj naÄin proveravati svakoga, bez izuzetka, i da će svi morati da objasne odakle im imovina koja ne odgovara njihovim prihodima. "Zakon će se odnositi jednako na sve graÄ‘ane, a na udaru će se naći oni za koje poreski organi posumnjaju ili utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra izmeÄ‘u uvećanja imovine i prijavljenih prihoda", ukazao je predsednik UST. Ukoliko pak bude i sumnje na izvršenje kriviÄnog dela, sluÄaj će biti prijavljen policiji i tužilaštvu, dodao je on.
Kontrolu imovine graÄ‘ana, prema ovom Zakonu, vodiće posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito steÄena imovina, doneće rešenje o utvrÄ‘ivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju Äini zbir revalorizovane vrednosti utvrÄ‘ene nezakonito steÄene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.
Na ovo rešenje oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, Äija će odluka biti konaÄna u upravnom postupku, ali će i dalje moći da pokrene upravni spor - tužbom pred Upravnim sudom. Teret dokazivanja uvećanja imovine fiziÄkog lica je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.
Zakon je predvideo i kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom.
Pravnim licima koja na zahtev Jedinici Poreske uprave u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke, moći će da se izrekne novÄana kazna od 500.000 do dva dinara.Za isti prekršaj preduzetniku preti novÄana novÄana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna fiziÄkom licu i odgovornom licu u pravnom licu, državnom organu i organizaciji, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašÄ‡enja. Pored toga, predviÄ‘ena je i novÄana kazna od 50.000 do 150.000 dinara fiziÄko lice koje ne Äuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrÄ‘ivanja imovine i posebnog poreza.
Zakon uvodi takozvanu "unakrsnu proveru imovine", koju sprovodi pomenuta posebna Jedinica u Poreskoj upravi. Ko su osobe Äija će se imovina proveravati - utvrÄ‘ivaće se godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika. Smernice neće biti javno dostupne, navodi se u Zakonu. TakoÄ‘e, postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi graÄ‘ana ili neke institucije. Zakon je precizirao da se prilikom kontrole uzima u obzir celokupna imovina fiziÄkog lica koje se kontroliše, a naroÄito nepokretne stvari, kako što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo.
Na proveri su i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, Äamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava. Propisano je da su sva lica koja uÄestvuju u ovom postupku dužna da podatke iz postupka Äuvaju kao profesionalnu tajnu. Kada je u pitanju odnos ovog poreskog postupka i kriviÄnog postupka, Zakon je predvideo da ukoliko je pravnosnažnom presudom utvrÄ‘ena imovinska korist pribavljena kriviÄnim delom, ali i plaćen poseban porez prema ovom Zakonu - sud onda uraÄunava iznos plaćenog posebnog poreza u imovinsku korist pribavljenu kriviÄnim delom.
Ovo pravilo biće primenjeno i u postupcima oduzimanja imovine proistekle iz kriviÄnog dela. Radi delotvornijeg postupka i dostavljanja podataka koji su ovoj Jedinici potrebni biće odreÄ‘en jedan ili više zaposenih za vezu sa Jedinicom iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Narodne banke Srbije, Uprave za spreÄavanje pranja novca, Agencije za spreÄavanje korupcije, RepubliÄkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre i Centralnog registar, depoa i kliring hartija od vrednosti. Zakon je usvojen 29. februara prošle godine, a 11. marta je stupio na snagu, sa odloženom primenom od godinu dana radi formiranja Jedinice i priprema za efikasnu primenu ovog propisa.
Prošlog meseca Skupština Srbije usvojila je i nekoliko izmena ranije propisanih termina pa je tako "nezakonito steÄena imovina" promenjena u "imovina na koju se utvrÄ‘uje poseban porez", kako se taj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom "imovina proistekla iz kriviÄnog dela" na koju je primenjuje poseban Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz kriviÄnog dela. U zakon je dodat i izraz "izdaci za privatne potrebe fiziÄkog lica", a radi utvrÄ‘ivanja porekla prihoda koje je steklo fiziÄko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.
