SVE O VAKCINAMA

Izvor: Informer.rs/RTS/Lokalne novine | Obrenovac, 20.01.2021.

Šta rade u našim ćelijama i po čemu se razlikuju

Foto:Reuters

Dok građani odlučuju da li da prime vakcinu protiv koronavirusa, stručnjaci kažu da nema mesta strahu. Od šest vakcina različitih proizvođača koje su upotrebi u svetu, u Srbiju su stigle tri

Prve količina vakcina stigle su krajem prošle godine, a od 11. januara građani mogu preko portala E-uprave da se prijave na vakcinaciju, moguća je prijava i preko kol-centra.

Počela je i vakcinacija građana starijih od 75 godina, a prethodno su vakcinisani stanari i osoblje geronotoloških centara, deo zdravstvenih radnika i državnog vrha.

U Srbiji su do sada odobrene tri vakcine iako se na portalu E-uprave građani biraju između vakcina pet proizvođača koje se upotrebljavaju u svetu.

To su američke "Fajzer-Biontek" i "Moderna", ruska "Sputnjik", kineska "Sinofarm" i britanska "Astra-Zeneka". Pojedine zemlje nanjavile su nabavku i vakcina kompanije "Sinovak" koja se ne nalazi u ponudi na portalu E-uprave.

Fajzer-Biontek i Moderna

"Fajzerova" vakcina, prva je stigla u Srbiju, zahteva posebne uslove ne samo transporta nego i skladištenja od čak minus 80 stepeni.

Stručnjaci "Fajzerovu" vakcinu ocenjuju kao jednu oda najpouzdanijih jer ne postoji opasnost da se novi genetički materijal unosi u organizam, jer nema gena.

I kod "Fajzerove" i "Modernine" vakcine reč je o samo jednoj informaciji koja se predaje ćeliji kako bi sama sintetisala protein koji treba da stimuliše imunski odgovor domaćina što će organizmu dati već pripremljen odgovor ukoliko dođe u kontakt sa virusom.

Tokom kliničkog ispitivanja delotvornost "Fajzerove" vakcine dostigla je 95 odsto, a slično se pokazala i "Modernina".

Ipak, trudnicama se ne savetuje da prime "Fajzerovu" vakcinu, jer nisu bile uključene u završnu, treću fazu tesiranja. Takođe, nije preporučljiva za osobe sklone jakim alergijskim reakcijama.

Prednost "Modernine" vakcine, koja još nije dostupna u Srbiji, u odnosu na "Fajzerovu" je što se čuva na minus 20 stepeni Celzijusovih.

Sputnjik

Za razliku od "Fajzer-Biontekove" i Modernine vakcine, ruski "sputnjik" se dobija rekombinacijom genetičkog materijala adenovirusa i gena koji kodira najpovršniju strukturu sars koronavirusa 2 koji je značajan u uspostavljanju virusne infekcije.

Ovakva vakcina dalje stimuliše imunski odgovor da već unapred pripremi i antitela i ćelijski imunski odgovor za susret sa virusom.

Kako tvrde stručnjaci, delotvornost se kreće između 85 i 91,5 odsto slučajeva.

Iako je ova vakcina u upotrebi u Rusiji, i pored Srbije u još nekim zemljama, još je nije odobrila Evropska agencija za lekove.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će u utorak stići 250.000 doza ruskih vakcina.

Sinofarm

Mada se poslednjih dana u svetskim medijima mnogo više izveštavalo o vakcini kineskog "Sinovaka" zbog različitih procenta efiksanosti dobijenih u istraživanjima u Brazilu i Turskoj, u Srbiju je stigla vakcina "Sinofarma".

Reč je o klasičnoj vakcini, koja je napravljena po starom principu, odnosno od umrtvljenog virusa.

Vakcina "Sinovaka" u ranim istraživanjima u Turskoj pokaza je efikasnost od 91,25 odsto, uz mogućnost da poraste na osnovu podataka ispitivanja u kasnoj fazi.

Istraživanje Instituta Butantan u Brazilu dalo je efikasnost od 50,38 odsto što je skoro 30 manje u odnosu na prvobitna istraživanja.

Ista ispitivanja su, međutim potvrdila da je "Sinovakova" vakcina i dalje 100 odsto efikasna u blokiranju teških slučajeva.

Šta rade vakcine u našim ćelijama

Doktorka Banko kaže da je poenta imunizacije da stovrimo antitela na ključne proteine virusa, kako bismo pri sledećem kontaku sa virusom zaustavili vezovaljnje za naše ćelije ili ga i uništili.

Ističe da inovativne vakcine poput Sputnjika i Fajzera, odnosno Moderne ali i Astra-Zeneke jesu nešto što se razvijalo poslednjih 20 godina, bez obzira na inovativnost, one su dugo vremena u razvoju.

"Praktično po modelu Sputnjikove vakcine postoji registrovana vakcina za ebolu iz 2019. godine, a po principu Moderne, odnosno Fajzera su bile vakcine koje su ispitivane na onkoliškim pacijentima", rekla je dr Banko.

Ukazuje da iz 2009. godine postoji studija ispitivanja ove vakcine na karcinomu pankreasa, a između 2013. i 2016. vršeno je kliničko ispitivanje na pacijentima za vakcinu protiv besnila.

Koncept inaktivisane vakcine je da unesete mrtav virus, zbog toga je ograničena količina virusnih kompenenti koje vi u sebi sadržite tom vakcinom i tim vakcinama je potrebno dodavati adjuvanse da bi se imunogenost povećala.

Unošenje SMS poruke kod Fajzera i Moderne

"Kod adenovirusne vakcine kakav je Sputnjik, i Fajzerova suština je da se unosi informacija, nema kontakata sa našim genetičkim materijalom, to je kao unošenje SMS poruke, kod Fajzera i Moderne", rekla je Banko.

Kako kaže, ta poruka nije trajna već našim mehanizmima u ćeliji šalje samo informaciju da sami napravimo virusni protein kako bismo na njega odreagovali i stvorili antitela i to je kratkotrajno, protein nam ostaje jedno vreme kako bi pospešio imunski odgovor.

Objašnjava da svaki sledeći put kada dođemo u kontakt sa virusom, desiće se to da će naša antitela prepopznati virus po tim komponentama koje smo sami stovrili i odgovoriti na pravi način.

"Kod Sputnjik vakcine taj mehanizam je vrlo sličan, ali je informacija upakovana u adenovirus koji je umrtvljen, a suština je da adenovirs omogući ulazak te informacije u našu ćeliju i da mi po istom principu stvaramo antitela", istakla je ona.

Efikasnost vakcina

Doktorka Banko kaže da je efikasnost kineskih vakcina Simofarm i Sinovak nešto niža od drugih jer su inaktivisane ali je do sada vakcinisamo oko 40 miliona stanovnika, sve su prošle kliničke faze ispitivanja i taj broj govori mnogo više o bezbednosti.

"Alergije se tolerišu na hranu i penicilin, samo predostrožnost teba imati prema osobama koje su imale teške anafilaktičke reakcije prema nekim medikamentima, injkecijama, ali i za njih postoji dobra istorija, u smislu ovih 40 miliona doza koje su primenjene", rekla je Banko.

Kaže da postoji postotak 11 prema milion doza da se javlja alergijska reakcija, ali da niko nije završio letalno.

"Svaki pacijent će kod lekara uraditi procenu kliničkog stanja i lekar će na osnovu kliničkog stanja proceniti da li pacijent može da primi vakcinu, ali prema godinama kontraindikacija ne postoji", zaključila je Ana Banko.

Astra-Zeneka

Građanima Srbije na potalu E-uprava omogućeno je i da izaberu vakcinu britanske "Astra-Zeneke", mada još nije poznato kada će stići u zemlju.

Takozvana, oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovan virus koji sadrži deo koronavirusa – šiljasti protein.

Kada se to ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein koronavirusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi.

Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim koronavirusom, već zna kako da se ponaša i da deluje.

Tokom kliničkog ispitivanja pokazala je delotvornost između 62 i 90 odsto, a niko od dobrovoljaca nije zahtevao bolničko lečenje niti se zarazio koronavirusom.

Prednost "Astra-Zeneke" i "Sputnjika" u odnosu na američke vakcine je što mogu da se čuvaju na temepraturi na kojoj se drže namirnice u frižideru.