Mnogi obiÄ�aji i obredi vezani su za Mali Božić, koji se smatra završetkom božićnih svetkovina.

Prema narodnom verovanju, žene tada treba da spreme vasilicu, obredni hleb Malog Božića.

Vasilica je nazvana po svetom Vasiliju, a negde se ovaj novogodišnji kolaÄ� zove maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, u Resavi MeÄ�ka povojnica, u LeskovaÄ�koj Moravi poparenica… U Pomoravlju i istoÄ�noj Srbiji nazivaju je i vasuljica. Negde predstavlja kolaÄ� sreće i u njega se stavlja novac. Negde male okrugle kolaÄ�e vasilice daju deci za pokoj duša umrlih, a negde Ä�obanima da ih pojedu kod stoke. U nekim selima mesi se Ä�esnica ili vasilica od kukuruznog brašna. Ona se nabocka cevkom od zove (cevka na koju se mota vuna prilikom tkanja) ili granÄ�icom od veseljaka na više mesta. Kad se ispeÄ�e, pupoljci koji su nabockani povade se nožem i daju ovcama i govedima u mekinje, da bi bili zdravi i napredni. Naš narod veruje da se izmeÄ‘u Božića i Malog Božića ne sme tući stoka, jer će lomiti noge.

Ponegde u tu poparenicu, kao i božićnu Ä�esnicu, stavljaju od drveta izrezane predmete, koji predstavljaju vrste stoke, imanje… Poparenica se tako zove s toga što se ona pre mešanja popari vrelom mašÄ‡u. Negde, opet, za Mali Božić, mese istu Ä�esnicu, kao i za Božić koju porodica za trpezom izlomi i podeli ovaj obredni hleb koji simbolizuje zajedništo, slogu i ljubav.

Pored ovog, tu su i mnogi drugi obiÄ�aji…

O novogodišnjem ruÄ�ku, pojedu se glava i plećka božićne peÄ�enice koja se Ä�uva do 14og. Tom prilikom vešti ljudi iz plećke peÄ�enice predskazuju šta će se tokom sledeće godine dogoditi u toj kući i oko nje. Kad se ruÄ�a, pokupe se kosti od peÄ�enice, odnesu i stave na mravinjak da bi s po verovanju stoka patila (množila) ko mravi.

Neki od ovih obiÄ�aja imaju dublje znaÄ�enje i zadržali su se još od prethrišÄ‡anskih vremena. Stari kažu da se na današnji dan nikako ne treba svaÄ‘ati jer će vas u protivnom cele godine “terati baksuz”. Zato je bolje prećutati i oprostiti svaku uvredu.

U nekim krajevima danas se pažljivo gleda u nebo i promatra vreme. Ako na Novu godinu pada sneg, veruje se da će biti rodna godina u poljima, p�elama i stoci.

Na Mali Božić ujutro obiÄ�aj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrÄ�avši u sobu, baci ga na decu viÄ�ući: „Beži vruća, gonite studena!“. Veruje se da se time štite deca od vrućice ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se “oÄ�istila od vaši”. Na ovaj dan dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom preÄ‘om veže teme i donju vilicu, a drugim Ä�elo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.

Ako neko umre u danima izmeÄ‘u Božića i Malog Božića…

…veruje se da ide pravo u raj. I na Mali Božić pali se božićna sveća i gleda kako će goreti. Ako se sporo pali ili ugasi, ne piše se dobro kući. Sveća se takoÄ‘e gasi vinom i komadom hleba. Ako se odmah ne ugasi, Ä�im kap padne na plamen, veruje se da će onaj koji je gasi dugo živeti. Ova sveća se Ä�uva i pali za Zadušnice ili ako nekome u san doÄ‘e pokojnik.

U obnovljenoj srpskoj državi pod KaraÄ‘orÄ‘em, kada su se ustaniÄ�ke granice i vlast ustalili, bilo je uobiÄ�ajeno da se skupštinska zasedanja održavaju o Malom Božiću, jer je tad najpogodnije da se prave godišnji pregledi i podnose izveštaji i dogovaraju poduhvati za novu godinu. U Hilandaru je obiÄ�aj da se na ovaj dan održava godišnji sabor staraca.

U mnogim mestima Vojvodine i danas je obiÄ�aj da se na raskršićima pale vatre, što, uz Ä�istilaÄ�ko dejstvo, ima i ulogu jaÄ�anja SunÄ�eve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.

Novo leto valja doÄ�ekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke predviÄ‘ale da li će se te godine i za koga udati. MeÄ‘u ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale obuću kroz vrata na dvorište, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, odnosno udati se.