DoÄ�ek Nove godine je jedan od najglamuroznijih dogaÄ‘aja u toku godine. Milioni ljudi širom sveta ispraćaju staru i doÄ�ekuju Novu godinu, nadajući se da će im ona doneti više sreće i lepih trenutaka. MeÄ‘utim, mi imamo neka pitanja.

Recimo, kada su ljudi poÄ�eli da slave Novu godinu? Zašto? Na koji naÄ�in i kakvi su novogodišnji obiÄ�aji širom sveta? Kako nam novogodišnji i božićni praznici kucaju na vrata, odluÄ�ili smo da odgovorimo na sva ova pitanja. Evo odgovora kada smo poÄ�eli da slavimo Novu godinu, koji su obiÄ�aji kod nas i u svetu i šta sve vezujemo za novogodišnje praznike. PoÄ�nimo!

Kada je po�eo da se slavi do�ek Nove godine?

Nova godina je dan kada, po kalendaru, zapoÄ�inje novi ciklus raÄ�unanja vremena. U većini kultura za poÄ�etak godine uzima se 1. januar, dan koji je u gregorijanskom kalendaru zabeležen kao prvi dan u godini. DoÄ�ek Nove godine takoÄ‘e predstavlja i jedan od najstarijih obiÄ�aja, kao i obiÄ�aj koji je prihvatio veliki broj ljudi širom sveta.

Sam obi�aj proslavljanja poti�e od obeležavanja svetkovine za rađanje Sunca. Kako su se tokom vekova menjali kalendari, tako je menjan i dan kada nova godina po�inje.

S obzirom na to da mnogi narodi nisu imali kalendare, godinu su raÄ�unali prema vremenskim prilikama i godišnjim dobima, kao i na osnovu poljskim radova koje su obavljali. Smatra se da je prvu „proslavu“ Nove godine održao narod u Mesopotamiji pre više od 2000 godina, i tada se ona doÄ�ekivala sredinom marta.

Kinezi se smatraju jednim od prvih naroda koji je zapo�eo obeležavanje ovog dana, i tada su trgovci međusobno razmenjivali poklone.

Iako je januar uveden u kalendar 700 godina pre nove ere, kod Rimljana se Nova godina do 153. godine pre nove ere �ekala prvog dana marta.

Do tada je godina imala 10 meseci. Proslava novogodišnje noći pomerena je za januar zato što je to bio poÄ�etak civilne godine, dan kada su novoizabrani konzuli stupali na vlast. MeÄ‘utim, ovaj obiÄ�aj je svako tumaÄ�io kako je želeo, tako da su neki nastavili da je slave 1. marta. Ipak, 46. godine pre nove ere, Julije Cezar je predstavio novi solarni kalendar koji je pokazivao da godina poÄ�inje taÄ�no 1. januara, i zakonom je propisano da se taj dan obeležava kao poÄ�etak.

Jelka kao novogodišnji simbol

Mnogima je kićenje jelke i dekoracija kuće omiljeni obiÄ�aj vezan za novogodišnje praznike. Iako većina nas upravo jelku i poklone povezuje sa doÄ�ekom Nove godine, mnogi ne znaju zašto je baš jelka drvo koje ukrašavamo i kada je ova tradicija zapoÄ�eta.

Jelka, kao zimzeleno drvo, simboliše život i nadu da će, nakon zime, opet doći topli i lepi dani. Iako se ne može sa sigurnošÄ‡u tvrditi, smatra se da je ovaj obiÄ�aj poÄ�eo da se praktikuje u Severnoj Evropi pre oko 1000 godina. U mnogim delovima Evrope koristilo se i drugo drveće, ne samo jelke. Kada nisu mogli da priušte pravo drvo, ljudi su pravili piramide od drveta i ukrašavali ih jabukama, svećama i papirom kako bi lepše izgledale.

Jedna od legendi vezanih za obiÄ�aj kićenja jelke govori o nastanku ovog obiÄ�aja. Jednog dana šumar je sedeo sa porodicom u svojoj kolibi. Bili su okupljeni oko vatre kako bi se u toku hladne zime zagrejali. U toku veÄ�eri neko je pokucao na vrata. Bio je to deÄ�ak koji je promrzao i šumar i njegova porodica su ga velikodušno prihvatili. Dali su mu da pojede nešto i da prespava u krevetu njihovog najmlaÄ‘eg deteta, koje je to delilo krevet sa svojim bratom. Kada su se ujutru probudili, na Božić, porodicu je doÄ�ekao hor anÄ‘ela, a ispostavilo se da je deÄ�ak kojega su ugostili sam Isus Hrist. Kao znak zahvalnosti, on im je darivao granÄ�icu jele i od tada se u narodu ustalila upotreba jelke kao božićnog drveta.

Obi�aji u Srbiji za Novu godinu

Pored mnogih obiÄ�aja koji se u našoj zemlji praktikuju, znaÄ�ajni su i obiÄ�aju vezani za novogodišnju noć. Do 50-ih godina prošlog veka bio je obiÄ�aj da se za Božić seÄ�e grana hrasta, unese u kuću, a kasnije i spaljuje. Tek od 50-ih godina naš narod poÄ�inje da kiti jelku.

Postoji verovanje da je u novogodišnjoj noći dobro nositi crveni veš jer on donosi sreću u narednoj godini. S obzirom na to da je crvena boja u srednjem veku posmatrana kao simbol neÄ�ega neÄ�asnog i Ä‘avolskog, ljudi su se dosetili da ovu boju mogu nositi ispod garderobe i tako je nastala tradicija nošenja crvenog veša.

Naš narod veruje da u novu godinu ne bi trebalo ulaziti sa dugovima, te je najbolje sve nerešene raÄ�une podmiriti pred kraj odlazeće godine. TakoÄ‘e tog dana ne bi trebalo iznositi ništa iz kuće jer se smatra da će porodica tako imati problema s novcem naredne godine.

Sreća će vam biti naklonjena ukoliko prva osoba koja vam uÄ‘e u kuću u novoj godini bude visoka i tamnokosa muška osoba. Narod veruje da se nova godina mora doÄ�ekati uz puno buke i veselja, jer je to jedan od naÄ�ina da se oteraju zli dusi.

Obi�aji za Novu godinu u inostranstvu

Širom sveta ljudi praktikuju razliÄ�ite obiÄ�aje na prelazu iz stare u novu godinu. U većini kultura ovo veÄ�e se proslavlja uz veliku koliÄ�inu hrane i najrazliÄ�itija jela kako bi se prizvala rodna i bogata godina. S obzirom na to da svinje simbolizuju prosperitet i uspeh, na mnogim trpezama u Austriji, MaÄ‘arskoj, Portugalu pa i u našoj zemlji, naÄ‘e se i prasetina. Torte i kolaÄ�i u obliku kruga, kao znak da je zaokružena cela godina, služe se u GrÄ�koj, Holandiji, Meksiku… U Švedskoj i Norveškoj se služi sutlijaš u kome je sakriven badem, i smatra se da će onog koji pronaÄ‘e badem pratiti sreća cele godine.

Širom sveta taÄ�no u ponoć ljudi gledaju vatromete. U većini svetskih gradova možete uživati u spektakularnim novogodišnjim vatrometima koji iz godine u godinu okupljaju sve veći broj posmatraÄ�a. TakoÄ‘e, pevaju se pesmice pre nego što nastupi Ä�uveno odbrojavanje.

Nova godina donosi i nove odluke – mnogi ljudi prave novogodišnje rezolucije i postavljaju sei ciljeve za narednu godinu. Nov poÄ�etak je pravo vreme da se osvrnemo i vidimo šta smo sve postigli u prethodnoj godini, kao i da utvrdimo šta je to što tek želimo da postignemo.

U Španiji je obiÄ�aj da se neposredno pre ponoći pojede 12 zrna grožđa, dok Danci razbijaju tanjire ispred kuće. Smatra se da tanjiri simbolizuju prijatelje, pa što više tanjira – više prijatelja u novoj godini. U Brazilu se Nova godina tradicionalno doÄ�ekuje na plaži Kopakabana. Brazilci smatraju da je bela boja znak sreće, te su svi obuÄ�eni u belo i u ponoć bacaju cveće i pale cveće na plaži. Kinezi smatraju da je crvena boja simbol sreće, ljubavi i veselja, te svoja vrata ukrašavaju crvenim trakama.

Japanci veruju da je Ä�ista kuća preduslov uspeha u narednoj godini, te poslednji dan stare godipne provode Ä�isteći kuću i „terajući prašinu“. Stari sicilijanski obiÄ�aj kaže da će sreće imati oni koji u ponoć jedu lazanje.