Obrenovac, 19.01.2021

PROCVAT U DOBA KORONE


Izvor: Alo.rs/Politika/M.Š./Lokalne novine | Obrenovac, 14.01.2021.
Dr┼żava ponovo zapo┼íljava

Foto:TANJUG/NIKOLA ANDJIC


Ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih na neodre─Ĺeno vreme mo┼że biti sedam...

Dr┼żava ponovo zapošljava od 1. januara ove godine. Posle sedam godina zabrane, „korisnici javnih sredstava” mo─çi ─çe sami da zapošljavaju, ali ne i bezuslovno. Za stalno ─çe mo─çi da prime nove radnike u ograni─Źenom broju, a koji ne sme biti ve─çi od 70 odsto od ukupnog broja onih ─Źiji je radni odnos prestao u prethodnoj godini.

Promena se odnosi na zaposlene u javnom sektoru – ukupno ih ima oko 650.000 (tri ─Źetvrtine ovog broja prima platu iz bud┼żeta republike ili lokalne samouprave, a jedna ─Źetvrtina od preduze─ça u dr┼żavnom vlasništvu).

Izmenom Zakona o bud┼żetskom sistemu predvi─Ĺena je fleksibilnija kontrola zapošljavanja u javnom sektoru shodno potrebama za kadrovima. Drugim re─Źima, uvodi se malo fleksibilniji sistem, uz odre─Ĺeno ograni─Źenje u zapošljavanju, umesto dosadašnjeg sistema kontrole, odnosno principa da za svakog novozaposlenog mora da se dobije odobrenje vladine komisije.

Na primer, ako je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih na neodre─Ĺeno vreme mo┼że biti sedam, bez prethodne saglasnosti vladine komisije. Za sve preko tog broja bi─çe im potrebno odobrenje vlade, dok za zapošljavanje pripravnika ne─çe imati ograni─Źenja. Uslov za korisnike javnog novca jeste ako se odlu─Źe da otvaraju nova radna mesta – kvalitet usluga mora biti unapre─Ĺen.

Sedmogodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru u široj javnosti bila je popularna mera, jer se obi─Źno smatra da previše ljudi radi za dr┼żavu i da je, ako ve─ç nema otpuštanja, racionalno da se bar ograni─Źi zapošljavanje. Mera je trebalo da bude privremena i da va┼żi u 2014. i 2015, za vreme fiskalne konsolidacije, ali je više puta u dogovoru sa MMF-om produ┼żavana.

Prema ra─Źunici bivšeg ─Źlana Fiskalnog saveta Vladimira Vu─Źkovi─ça, ukupan broj zaposlenih, za stalno i na odre─Ĺeno u javnom sektoru smanjen je za ─Źak 85.000. Broj zaposlenih u dr┼żavnom sektoru Srbije trenutno nije previsok, ─Źak je i manji nego u uporedivim zemljama centralne i isto─Źne Evrope.

Kao mera za pore─Ĺenje uzima se broj zaposlenih u bud┼żetskom sektoru na 100 stanovnika. Kod nas za dr┼żavu radi manje od sedam zaposlenih na 100 stanovnika, a u okru┼żenju je to naj─Źeš─çe više od osam.

Fiskalni savet je prethodnih godina preporu─Źivao da se mora kontrolisano iza─çi iz mere zabrane zapošljavanja jer ve─ç postoji manjak zaposlenih u klju─Źnim delovima javnog sektora, poput zdravstva, inspekcijskih slu┼żbi, va┼żnih organa koji nemaju stru─Źnjake koji ─çe pisati zakone ili sara─Ĺivati sa EU i sli─Źno. Najve─çi odliv kadrova desio se u zdravstvu, a pogo─Ĺeni su bili i drugi va┼żni sistemi – sektor bezbednosti i obrazovanja.

Prema analizi Fiskalnog saveta u periodu 2013–2018. više od 10.000 ljudi je napustilo zdravstveni sektor. U strukturi dominira nemedicinsko osoblje (smanjenje za 6.000 ljudi), ali je primetan odliv zabele┼żilo i medicinsko osoblje (pad za oko 4.000).

Iz sektora bezbednosti u istom periodu otišlo je skoro 8.000 ljudi – 5.000 iz Ministarstva unutrašnjih poslova (dominanto uniformisana lica, manji deo administrativnog osoblja) i oko 3.000 iz Ministarstva odbrane.

Ljubodrag Savi─ç, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da je zabrana zapošljavanja ipak davala mogu─çnost da se ljudi anga┼żuju uz saglasnost vladine komisije. Ne treba gubiti iz vida da je dosta ljudi radilo na povremenim i privremenim poslovima. Naš sagovornik se nada da ─çe do─çi vreme da imamo odgovorne vlade koje ─çe da zapošljavaju onoliko ljudi koliko im treba.

– Za mene nije najva┼żnije koliki je broj zaposlenih u javnom sektoru. Mnogo je va┼żniji efekat rada tih ljudi i kakvu uslugu mi kao gra─Ĺani dobijamo od javnog sektora. Niko dr┼żavu nije onemogu─çavao da primi ljude koji su potrebni. Zato i postoji vladina komisija. Dr┼żava nije mogla da zabrani lekarima da idu u inostranstvo, ali je mogla da im obezbedi pristojne plate, specijalizacije i reši stambeno pitanje i oni ne bi otišli. Efekat rada inspekcijskih slu┼żbi je slab, ali on nije vezan samo za broj zaposlenih. Ako oni ne promene na─Źin rada i funkcionisanja i ako ih dr┼żava ne natera da rade svoj posao, nikakva administrativna mera ne mo┼że tu pomo─çi – ka┼że Savi─ç.

On naglašava da nije loše to što postoji ograni─Źenje da se mo┼że zapošljavati do 70 procenata ljudi koji odu u penziju. Ovakve mere su više psihološkog karaktera, jer niko nema mogu─çnosti da do kraja iskontroliše da li je sve i ispoštovano. Vlasti svake zemlje, pogotovo ovih u tranziciji, mogu da urade šta ho─çe i nijedan zakon i nijedna mera ih ne mogu naterati da urade druga─Źije, smatra naš sagovrnik.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE