Uz nimalo ohrabrujuću i svakako neopravdanu opasku da se u najtananije gramatiÄ�ke zaÄ�koljice ponekad ne razumiju ni najveći struÄ�njaci smatramo da bi svakako neka osnovna gramatiÄ�ka pravila svi (ili barem oni koji znaju da pišu) trebalo da znaju.

Nažalost, nije bilo teško izabrati kriterijum kojim ćemo se voditi pri izboru najkardinalnijih gramatiÄ�kih grešaka u srpskom jeziku. Dovoljno je bilo da izaberemo one greške za koje bi nastavnici petacima bez razmišljanja dali jedinicu! A, o tome gde smo sakupili greške, možda je bolje da zbog onih koji su ih pravili – ne otkrivamo. Mogli bismo dakle da vam postavimo pitanje koliko je na primer napravljeno gramatiÄ�kih grešaka u reÄ�enici: “Jer niste znali dami u zadnje vreme hvali dobar Ä�itaoc i da sam ja jedan ne zadovoljan, pa ipak intiligentan Ä�ovek”?… Ovoga puta, meÄ‘utim, biramo da preskoÄ�imo zadatke i jednostavno za vas izdvojimo najveće srpske nepismenosti:

1. Negacija uz glagole piše se odvojeno – “ne znam”, “ne želim”, “ne mogu”. Izuzetak su negacije“nisam”, “neću”, “nemoj” i “nemam”. 2. ReÄ�ca “li” se obavezno odvaja – “da li”, “je li”, izuzev u skraćenom obliku kada glasi – “dal'”, “jel'”. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete “jeli” onda to neizostavno znaÄ�i da ste jeli na primer pasulj i nikako ne može da oznaÄ�ava reÄ�cu… 3. Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto “jel'” pišu “jer”, pa tako Ä�esto možemo ne samo da proÄ�itamo već i Ä�ujemo reÄ�enicu: “Jer to niste znali”? 4. Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno “ide” sastavljeno – “nesreća” ili recimo “nezadovoljstvo”. 5. Sinonim reÄ�i “nedostajati” glasi “faliti”, a ne “hvaliti”, i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći “hvala”, a ne kako Ä�esto imamo prilike da Ä�ujemo – “fala”. 6. Pomoćni glagol “biti” najÄ�ešÄ‡e se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se “Mi bi otišli tamo”, već “Mi bismo otišli tamo”. 7. Možda nekima na prvi pogled deluje nelogiÄ�no, tek bilo bi dobro da se zapamti da se superlativi prideva “dobar”, “jak” i “slab” ne pišu “naj bolji”, “naj jaÄ�i” i “naj slabiji”, već sastavljeno – “najbolji”, “najjaÄ�i”, “najslabiji”. 8. Nominativ jednine reÄ�i “Ä�itaoc”, “branioc”, “primaoc” glasi “Ä�italac”, “branilac”, “primalac”, kao što je i genitiv množine “Ä�italaca”, “branilaca”, “primalaca”, a ne “Ä�itaoca”, “branioca”, “primaoca”. 9. Ne piše se “deÄ�iji” i “božiji”, već “deÄ�ji”, “božji”. A, slovo “j” svakako je suvišno u perfektu glagola “uÄ�iti”, “raditi”, “biti”… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se “uÄ�ijo”, “radijo”, “bijo”, već “uÄ�io”, “radio” i “bio”. Ovo slovo je suvišno i u reÄ�i “kaiš”, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase “moje” i “tvoje”, a ne “moe” i “tvoe”. 10. U srpskom jeziku ne postoji reÄ� “sumlja”, kao što niko ne može ni da “sumlja”. Ispravni oblici su – “sumnja i sumnjati. 11. Negde se putuje “autobusom”, a ne “sa autobusom”, kao što su i “paprike punjene sirom”, a ne “sa sirom”. 12. Za sve one koji smatraju da su “intiligentni” nije loše da ih naposletku upozorimo da se zapravo kaže “inteligentni”, jer je imenica “inteligencija”, a ne “intiligencija”.