Nacrt novog zakona o bezbednosti saobraćaja donosi nekoliko noviteta, a predviđa strože kazne, privremeno oduzimanje vozila, a najavljena je i promena u obeležavanju pružnih prelaza.

Prošle godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 535 osoba, tako se nastavio rastući trend i prešao godišnji prosek. Od 500.000 zabeleženih prekršaja prekoraÄ�enja brzine u 2022. gotovo 3.000 je onih koji su kažnjeni zbog nasilniÄ�ke vožnje.

"Neko ko je uÄ�inio teži prekršaj, neka nasilniÄ�ka vožnja ili sliÄ�no, u prethodne dve godine i kažnjen za to i ako se ponovi taj prekršaj, biće mu oduzeto vozilo", kaže Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatraju da mera privremenog oduzimanja vozila nije dobra. Smatraju da treba da bude trajna.

"Privremeno oduzimanje vozila do okon�anja sudskog postupka je zaista neophodno, jer morate imati i do okon�anja i nakon okon�anja posebne mere. Međutim, ukoliko je samo do okon�anja sudskog postupka, postavlja se pitanje koliko je to svrsishodno", poru�uje Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Pooštriti kontrolu ili visinu kazne

Represivne mere i kaznena politika pre svega ima za cilj da vinovnike prekršaja upozori na ono šta ih Ä�eka ukoliko ne poštuju propise.

Okanović kaže da nije bitno samo kolika je visina kazne, već i to koliko je izvesno da će neko ko krši propise biti procesuiran i sankcionisan.

"Svaki vinovnik uvek radi nešto raÄ�unajući da ga neće uhvatiti, pre svega ta sama kontrola još žešÄ‡a treba da bude, to je po meni mnogo delotvornije nego samo povećanje kaznene politike", dodaje Rade Knežević, advokat.

Više od 61.500 vozaÄ�a iskljuÄ�eno je tokom 2022. iz saobraćaja zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zbog psihoaktivnih supstanci više od 2.500 vozaÄ�a. Dok je 190.000 onih koji su kažnjeni zbog nevezivanja pojasa.

"Nikad veći broj kazni za prekršaje u saobraćaju nije napisan. Ono što treba posebno da radimo jeste da uvodimo automatske siteme za detekciju saobraćajnih prekršaja", kaže Stamatović.

Kako novi zakon tretira elektri�ne trotinete

Novim nacrtom, zakon prepoznaje trotinete kao lako elektriÄ�no vozilo, a korisnicima se nalaže nošenje kacige i dokumentacije, kao i brzina kretanja, te da deca do 14 godina ne smeju da voze javnim putevima. PredviÄ‘ene su i kazne do 120.000 dinara i 12 godina zatvora.

"Trotineti na prvom mestu treba da se kreću biciklistiÄ�kom stazom, ali tek onda kada nemaju tu mogućnost mogu da se kreću trotoarom. Ono što je jako bitno jeste da trotoarom je njima dozvoljeno da se kreću brzinom od pet kilometara na sat", dodaje Stamatović.

"Trotoari su već uzurpirani parkiranim automobilima, letnjim baštama, frižiderima i kad još dodamo elektriÄ�ne trotinete na trotoare, postavlja se pitanje – gde su pešaci u celoj toj priÄ�i", istiÄ�e Okanović.

Novim zakonom predviđeno je da se u naredne tri godine na svim prelazima preko pruge postave dvobojni semafori koji najavljuju voz, a voza�i moraju da se zaustave.