Obrenovac, 16.04.2024

ODRASLA U JAVNOJ KU─ćI, PEVALA NA ULICI DA PRE┼ŻIVI


Izvor: Espreso/Stil/Lokalne novine | Obrenovac, 30.12.2022.
Tu┼żan ┼żivot peva─Źice koju NIKO NIJE NADMA┼áIO u muzici

Foto:Profimedia


Edit Piaf je bila kraljica šansona i muzi─Źka ikona 20. veka. Iako je ┼żivela samo 47 godina, njena sudbina je poput scenarija za film. Do┼żivela je neverovatne uspehe na svetskoj sceni i još uvek niko nije uspeo da je nadmaši. Sa druge strane suo─Źila se sa tragedijama, koje su joj prouzrokovale i velike psihi─Źke probleme. Kako je ┼żivot nije mazio, u petoj deceniji je izgledala mnogo starije nego što jeste, a ne njenom licu se videla bol koju je pro┼żivljavala.

Nije se dugo znalo ko je rodio

Ro─Ĺena je pod imenom Edit ─Éovana Gasion u Belevilu u Parizu u imigracionom odeljenju. Prezime Pijaf, što na francuskom zna─Źi vrabac, dobila je zahvaljuju─çi nadimku 20 godina kasnije. Prona─Ĺena je kao beba na stepenicama jedne zgrade – te se zapravo dugo nije znalo ko je joj majka.

Naime, radi se o prostitutka Aniti Majer koju je mu┼ż napustio, jer je otišao u Prvi svjetski rat. Editin otac bio je Luj Alfons Gasijon, uli─Źni akrobat i pozorišni izvo─Ĺa─Ź.

Anita je je ┼żivela u veoma teškoj materijalnoj situacij, te nije znala šta ─çe sa bebom, koje je dobila iz jedne od svojih jednono─çnih romansi. Brigu o detetu prepušta svojoj majci, koja je ─Źuvenoj peva─Źici i dala nadimak Edit, po jednoj britanskoj medicinskoj sestri koja je ┼żrtvovala svoj ┼żivot kako bi spasila fransucke vojnike.

Odgajile su je prostitutke

Me─Ĺutim, Editina baka nije dobro brinula o njoj, te ju je otac Luj odveo kod svoje majke, koja je dr┼żala bordel u Normandiji. Ubrzo su o devoj─Źici brinule prostitutke, koje su joj promenile pogled na ┼żivot.

Edit nije imala najbolje uslove za ┼żivot, zbog toga je obolela od delimi─Źnog slepila i od svoje 3. do 7. godine se suo─Źavala sa problemima sa vidom. Po jednoj od legendi, Edit je opet progledala kada je jedna od babinih prostitutki otišla na hodo─Źaš─çe do sada ve─ç kanonizovane svetice Terez de Lisije.

Nakon toga su Edit upisali u školu, no ona se u okru┼żenju strogih profesora nije snašla te je neprestano be┼żala na ulicu. Nikada nije nau─Źila u potpunosti da ─Źita i piše, ali je zato svojim glasom mogla da raspla─Źe baš svakog.

Pridru┼żuje se svom ocu 1929. godine u njegovim uli─Źnim akrobacijama. Kasnije je iznajmila sobu u hotelu Klermon i odvojila se od njega, idu─çi svojim putem kao uli─Źna peva─Źica u Parizu. Po─Źela je i da zara─Ĺuje pevanjem po kafanama, a nje glas bi oduševio svakog gosta ili prolaznika.

Gubitak deteta sa 17 godina

Imala je oko 16 godina kada se zaljubila u dostavlja─Źa Luj Dipona, sa kojim je dobila dete, malu devoj─Źicu po imenu Marsela, koja je posle dve godine preminula od meningitisa. Više nije imala dece i uvek je govorila da nikada ne ┼żeli biti majka. Nakon poro─Ĺaja je našla posao u lezbijskom klubu ‘Lulu’s’, gde je bila vrlo sretna. Volela je buntovnike, sna┼żne ┼żene i odmetnike.

Edit otkriva 1935. godine vlasnik no─çnog kluba Luj Leple, ─Źiji su klub pose─çivali slojevi kako ni┼że tako i više klase. On ju je forsirao da peva uprkos njenim nervozama i tremama. Njena visina (142 cm) inspirisala ga je da je nazove imenom koji ─çe je pratiti celog ┼żivota i biti njeno umetni─Źko ime: Mali vrabac (La Môme Piaf). Njena prva plo─Źa pojavila se iste godine. Nedugo zatim, Leple je ubijen, a Edit optu┼żuju da je bila sau─Źesnik u njegovom ubistvu, ali je oslobo─Ĺena optu┼żbe.

Vrtoglavi uspon

Leple postaje njen mentor i staratelj i koji, anga┼żovanjem u kabareu, bira umetni─Źko ime "Edit Pijaf". Prvo ve─Źe niko nije verovao da ─çe jedna stidljiva devojka osvojiti ceo kabare. Upoznaje poznatog peva─Źa Kanetia koji joj predla┼że da joj pomogne oko karijere. Edit 1936. snima svoju prvu pesmu Les Mômes de la cloche, koja je bila na svim top listama skoro šest meseci. Skoto sve tekstove za svoje pesme pisala je sama.

Godine 1940, ┼Żan Kokto piše uspešan komad Le Bel Indifférent u kome Edit glumi. Sprijateljila sa poznatim ljudima, kao što je glumac Moris Ševalje i pesnik ┼Żak Bor┼żea. Sama je pisala tekstove za ve─çinu svojih pesama.

Legendarni zabavlja─Ź ┼Żan Kokto joj je 1940. ponudio da igra u predstavi ‘Ravnodušni zgodni ─Źovjek’, a ve─ç 1941. snimljen je film u kojem je ona igrala glavnu ulogu. Od tada za peva─Źicu nije bilo zaustavljanja – pokorila je i francusku scenu, ali je postala slavna i širom sveta. U rekordnom je roku zgrnula veliko bogatstvo, te je postala jedna od najtra┼żenijih izvo─Ĺa─Źa sa Starog kontinenta. Njene najpoznatije pesme su „La Vie en rose“ (1946), „Hymne à l'amour“ (1949), „Milord“ (1959), „Non, je ne regrette rien“ (1960).

Buran ljubavni ┼żivot

U prole─çe 1944. godine Edit je ve─ç nastupala u presti┼żnom Mulen Ru┼żu. Iste godine, u kratkom razmaku, umrla su joj oba roditelja, ali je tuga nije zaustavila. Sama je tada napisala mo┼żda svoj najve─çi hit - “La Vie en rose”, koji se danas smatra klasikom za sva vremena.

Pored Francuske, Edit je do┼żivela veliki uspeh u Sjedinjenim Ameri─Źkim dr┼żavama. Upravo tada upoznaje ljubav svog ┼żivota - boksera Marsela Serdana. Nepunih godinu dana ljubav je cvetala, a onda je Marsel nastradao u avionskoj nesre─çi kada je iz Pariza krenuo za Njujork ka voljenoj Edit. Do kraja ┼żivota umetnica je ┼żivela u ube─Ĺenju da ga je ona ubila, pošto je, u ┼żelji da što pre vidi svoju ljubav, nagovorila boksera da ne putuje brodom ve─ç avionom.

I sama do┼żivljava dve saobra─çajne nesre─çe, zbog kojih je do smrti imala problema s pokretljivoš─çu. Kako je trpela nesnosne bolove, postala je zavisna od morfijuma. Svoje ljubavne rane pokušala je da ubla┼żi alkoholom, te je i njega konzumirala u prekomernim koli─Źinama. Lekari su je stalno upozoravati da mora da promeni ┼żivot i da ne sme da ide na turneje, a ona im je odgovarala legendarnom re─Źenicom: "To je najlepši na─Źin da izvršim samoubistvo."

Udala se 1952. za peva─Źa ┼Żaka Pilsa, Marlen Ditrih joj je bila kuma na ven─Źanju, ali Serdana nikada nije prebolela. Me─Ĺutim, njihova ljubav je do┼żivela krah 1975. Posle pet godina, odlu─Źuje da ponovo stane na ludi kamne i izgovara suudbonosno "da" 20 godina mla─Ĺem Teu Sarapou, zgodnom peva─Źu koji je brinuo o njoj i ostao uz Edit sve do njene smrti.

Njena sahrana se i danas pamti

U svojoj 47. godini, Pijaf umire od raka na Francuskoj rivijeri, 10. oktobra 1963, jedan dan ranije od svog prijatelja ┼Żan Koktoa. Sahranjena je na ─Źuvenom groblju Per Lašez u Parizu. Uprkos tome što je pariski nadbiskup katoli─Źke crkve zabranio masi da se okuplja na groblju zbog na─Źina na koji je ┼żivela, njena sahrana je okupila nekoliko hiljada ljudi na ulice Pariza.

Ubrzo je groblje bilo pretrpano sa više od 40.000 obo┼żavalaca i poštovalaca. Šarl Aznavur je pominjao sahranu Edit Pijaf kao doga─Ĺaj koji je prvi put kompletno zaustavio saobra─çaj u Parizu, još od vremena Drugog svetskog rata. Danas postoji muzej posve─çen Edit Pijaf u Parizu

https://www.youtube.com/watch?v=QYgVDXUIAuo

- ┼Żivela je svoje pesme. Svaka njena pesma bila je kao pri─Źa koju je ispredala publici - ispri─Źala je autorka knjige "Poslednja ljubav Edite Pjaf".

Poslednja pesma koju je ova slavna dama snimila bila je “L’Homme de Berlin” 1963. godine. Iako je sa njenom smr─çu prakti─Źno zapo─Źelo rapidno umiranje francuske šansone, još se pamte hitovi ove ┼żene tragi─Źne ┼żivotne pri─Źe koja i dalje fascinira javnost.

 





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE