Pod sloganom "Mi, junaci rada svog", Beogradski internacionalni teatarski festival koji se održava od 23. septembra do 1. oktobra pored takmiÄ�arskog imaće i bogat prateći program koji će okupiti više od 350 gostiju iz sveta.

– Ovogodišnji Bitef je već poÄ�eo dragocenim pratećim programom Cirkobalkana u Luci Beograd. Prolog festivala je uvek naslonjen na ono što je bilo prethodne godine, i to će spojiti predstava autorke Kris Buš „Nije kraj sveta“, u režiji Kejti MiÄ�el, jedne od vodećih rediteljki u svetu, a u izvoÄ‘enju teatra Šaubine iz Berlina 23. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu – rekao je Miloš Latinović, direktor Bitef festivala.

Od 16 �asova pa do po�etka predstave ispred MTS dvorane biće postavljena Klimatska kapsula, koju je pripremio Centar za promociju nauke (CPN).

SveÄ�ano otvaranje je 25. septembra u Jugoslovenskom dramskom kada će se publici obratiti Marina Davidova, ruska kritiÄ�arka, teoretiÄ�arka i pozorišna kustoskinja, trenutno je politiÄ�ki emigrant a potom će biti izveden komad „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima“ belgijskog koreografa Jana Martensa, i GRIP i Dance on ansambl iz Antverpena.

UmetniÄ�ki direktor Bitefa Ivan Medenica na poÄ�etku svog obraćanja Ä�estitao je 60. roÄ‘endan teatru Šaubine a onda se osvrnuo na strane goste festivala.

– Najobimniji prateći program je plenarni miting IETM, najveća evropska i jedna od najvećih svetskih pozorišnih mreža, i ona će okupiti više od trista uÄ�esnika iz inostranstva, a sam festival ima oko 50 gostiju. Zaista se radujem što smo u ovim teškim vremenima, obeleženim posledicama pandemijom koronavirusa, ruske invazije na Ukrajinu, ekonomskom krizom u svetu i u našoj zemlji, odabrali smo pravu temu a to je rad, uslovi rada. I što možemo gradu Beogradu da prišutimo radost kroz meÄ‘unarodno svetski relevantan umetniÄ�ki program na društveno znaÄ�ajnu temu koja nas se tiÄ�e i lokalno i globalno. I što ćemo, u najboljoj tradiciji ovog festivala, Beogradom uÄ�initi svetskom pozorišnom prestonicom – naglasio je Medenica.

U�esnici IETM konferencije će, nastavio je, gledati i domaće predstave.

– Organizovali smo Šoukejs, tako da će biti u prilica pogledaju „Tako je (ako vam se tako Ä�ini)“ (JDP), „Uspavanka za Aleksiju RajÄ�ić“ (Narodno pozorište), „Living room“ i „Cement Beograd (BDP) i „Neoplanta“(Újvidéki Színház) iz Novog Sada, evropske prestonice kulture. Napravili smo platformu za prezentaciju domaćeg teatra stranim posetiocima i nadamo se da će neke od predstava gostovati ne nekim stranim scenama.

U glavnom takmi�arskom programu 56. Bitefa u�estvuje devet predstava iz Srbije, Nema�ke, Slovenije, Velike Britanije, Belgije, Francuske i Meksika.

– Dodeljujemo dva priznanja, specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov“ i Gran pri „Mira Trailović“. U meÄ‘unarodnom žiriju su glumica Vanja Ejdus iz Srbije, dramski pisac i dramaturg Dino Pešut iz Hrvatske, pozorišna rediteljka iz Bosne i Hercegovine Selma Spahić, Kristen Dorsl, pozorišna kritiÄ�arka i novinarka iz Minhena, piše za ZidojÄ�e cajtung, a predsednica je Štefani Karp, dramaturškinja i pozorišna kustoskinja, jedna od poslednjih generacija velikih žena koje su vodile evropske festivale – rekao je Medenica i dodao:

– Ovom prilikom moram da kažem da smo zaista bili uznemireni napisima u našim medijima po pitanju rada i zastupljenosti umetnika iz bivše Jugoslavije u Beogradu i Srbiji, gde je imenovana i Selma Spahić, uz Harisa Pašovića i Dina Mustafića, i smatramo da je njihov rad nešto veoma dragoceno kod nas.

Medenica je istakao da se Bitef trudi da određeni sadržaji budu vidiljivi i onima koji nisu u Beogradu.

– Zato RTS uvek snimi jednu predstavu koju emituje a ovog puta će to biti komad „Krize“ mladog slovenaÄ�kog reditelja Žige Divjaka u izvoÄ‘enju Maske i Slovenskog mladinskog gledališÄ�a, koji ćemo premijerno gledati i sanjim sveÄ�ano i zatvaramo festival. TakoÄ‘e, u pratećem programu pokrećemo platformu „Maska“ iz Ljubljane, to je jedan od najznaÄ�ajnihij regionalnih Ä�asopisa za izdvoÄ‘aÄ�ke umetnosti, i bićemo partneri u projektu „Jugofuturizam“. To je tema njihovog poslednjeg broja, koji će svoju promociju imati na festivalu i ovom pojmu će biti posvećena i konferencija. Važno je da naglasim da ovaj koncept stvaraju oni koji nisu roÄ‘eni u Jugoslaviji i zato je on futurustiÄ�ki, umetniÄ�ka vizija, jer mladi koji stoje iz „Maske“ teže širem kulturnom prostoru nego što su ovi naši nacionalni torovi – zakljuÄ�io je Ivan Medenica.