Obrenovac, 24.02.2024

NOVI IZBORI SVE BLI┼ŻI


Izvor: European Western Balkans/Nova.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 28.03.2023.
Preporuke OEBS-a ÔÇ×skupljaju pra┼íinuÔÇť

Foto:Goran Srdanov/Nova.rs


Gotovo ta─Źno godinu dana prošlo je od odr┼żavanja predsedni─Źkih, parlamentarnih i beogradskih izbora u aprilu 2022. godine. Utvr─Ĺivanje rezultata, zbog višestrukog ponavljanja glasanja u Velikom Trnovcu, trajalo je do po─Źetka jula, a izveštaj o izborima sa preporukama, koji su sastavili me─Ĺunarodni posmatra─Źi OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (KDILjP) objavljen je u avgustu.

Od tada, me─Ĺutim, vlast nije napravila nijedan vidljivi korak ka primeni bilo koje od 26 preporuka za poboljšanje izbornih uslova, ─Źije se sprovo─Ĺenje prati i u okviru pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Tek 23. marta iz Vlade su saopštili da je doneta Odluka o obrazovanju Radne grupe za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (KDILJP).

Kako je saopšteno iz Vlade, zadatak Radne grupe je da u saradnji sa OEBS i KDILJP “koordinira i prati sprovo─Ĺenje preporuka iz izveštaja tih misija o proceni izbora i da aktivno sara─Ĺuje sa predstavnicima svih nadle┼żnih organa, organizacija i me─Ĺunarodnih institucija i tela koja u okviru razli─Źitih projekata u─Źestvuju u procesu unapre─Ĺenja izbornih uslova”.

U me─Ĺuvremenu, do raspisivanja novog kruga izbora – redovnih lokalnih i pokrajinskih, uz koje se sve ─Źeš─çe pominju i vanredni parlamentarni, ostalo je najviše oko godinu dana.

Izborni uslovi u Srbiji, sve do aprila prošle godine, dugo su bili najva┼żnija tema u politi─Źkom ┼żivotu. Zbog njih je došlo do opozicionog bojkota izbora 2020. godine i dve faze posredovanja Evropskog parlamenta izme─Ĺu vlasti i opozicije. Glavne zamerke opozicije i civilnog društva ticale su se medijske dominacije vladaju─çe stranke, koriš─çenja dr┼żavne funkcije za partijsku promociju i pritisaka na bira─Źe, posebno one zaposlene u javnom sektoru. Izveštaj KDILjP-a pokazao je da su se ovi problemi nastavili i na prošlogodišnjim izborima, piše European Western Balkan.

Tako, na primer, izveštaj navodi da je RTS1 u politi─Źkim emisijama u udarnim terminima dodelio preko 70 procenata vremena predsedniku Aleksandru Vu─Źi─çu i predstavnicima vlade, dok su im privatni kanali sa nacionalnom frekvencijom posvetili i do 90 procenata. Zabele┼żen je „veliki broj uverljivih izveštaja o pritiscima na bira─Źe da podr┼że vladaju─çu koaliciju“. Tako─Ĺe se navodi i da „kandidati ponekad nisu uspevali da razdvoje svoje zvani─Źne funkcije od u─Źestvovanja u kampanjama politi─Źkih stranaka“, te da je „koriš─çenje administrativnih resursa dalo vladaju─çoj koaliciji zna─Źajnu prednost“. Izveštaj je ponudio niz preporuka za rešavanje ovih problema, ali se njihova primena trenutno ne spominje.

Pred izbore 2022. godine vlast je primenila deo, uglavnom „lakših“, preporuka KDILjP-a iz prethodnih izbornih ciklusa. I ovi pomaci, me─Ĺutim, napravljeni su u kontekstu pove─çanog fokusa na izborne uslove od strane Evropske unije i opozicije nakon bojkotovanih izbora. Samo pet od 29 preporuka iz 2020. KDILjP je, na svojoj javno dostupnoj bazi, ocenila kao primenjene „u potpunosti“, dok je ve─çina primenjena delimi─Źno. Sada je fokus na izborne uslove manji i pitanje je da li ─çe i taj skromni u─Źinak mo─çi da bude ponovljen pre nego što gra─Ĺani ponovo iza─Ĺu na birališta, navodi European Western Balkan.

Jedan deo preporuka koji je KDILjP dala nakon izbora 2022. godine po prirodi stvari mo─çi ─çe da se primeni tek kada po─Źne nova predizborna kampanja – recimo, da se dosledno sankcioniše kršenje pravila o medijskom izveštavanju i zloupotreba javne funkcije. Ipak, postoji i niz preporuka koji se odnosi na izmene zakona i druge pripremne radnje, a koje bi mogli da se sprovedu sada – da za to postoji politi─Źka volja.

KDILjP, na primer, preporu─Źuje da bi „zakon trebalo da obezbedi jasno razdvajanje izme─Ĺu zvani─Źnih funkcija i predizbornih aktivnosti nosilaca funkcije“, kao i da bi „bilo bi korisno preispitati zakonodavstvo kako bi se, mnogo pre slede─çih izbora, odgovorilo na izazove u vezi sa zloupotrebom administrativnih resursa i pristupa medijima“.

Preporu─Źuje se i da bi „vlasti bi trebalo da uspostave… mehanizme nadzora kojima bi se spre─Źilo zastrašivanje i pritisak na bira─Źe, uklju─Źuju─çi i zaposlene u javnim i dr┼żavnim institucijama i preduze─çima“. Iako KDILjP nije precizirao na─Źin na koji bi ovo moglo da se sprovede, nekoliko opozicionih platformi sa pregovora uz posredovanje Evropskog parlamenta 2021. iznelo je ideje o novim telima koja bi bila zadu┼żena za ove aktivnosti.

U medijskoj sferi, jedna od preporuka glasi da bi trebalo dodatno regulisati izveštavanje o funkcionerima koji su tako─Ĺe i kandidati, „uklju─Źuju─çi produ┼żenje zabrane medijskog izveštavanja o svim doga─Ĺajima otvaranja i inauguracije za sve vreme trajanja kampanje“. Pred izbore 2022. godine, dogovorom vladaju─çih partija i opozicije u dijalogu „bez u─Źeš─ça stranaca“, zakonski je zabranjeno izveštavanje o otvaranje infrastrukturnih i drugih objekata – fabrika, puteva i sli─Źno – ali samo poslednjih deset dana kampanje.

Uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u izbornoj kampanji, ali i van nje, poslednjih godina bila je predmet, ponekad ┼żu─Źnih, sporenja. KDILjP isti─Źe da je potrebno je oja─Źati REM-ovu nezavisnost. „Odgovornosti ovog tela tokom perioda kampanje treba da budu eksplicitno definisane zakonom i da obuhvataju sve aspekte medijskog izveštavanja o izborima“, navodi se u preporukama. Nejasne odgovornosti i neaktivnost REM-a tokom kampanje doveli su na prošlogodišnjim izborima, izme─Ĺu ostalog, do osnivanja Privremenog nadzornog tela za medije, u koje su ušli neki predstavnici opozicije. Me─Ĺutim, rad ovog tela nije doneo zna─Źajna poboljšanja.

Da je sveopšte stanje u medijima još uvek problemati─Źno vidi se na osnovu dve dodatne preporuke KDILjP-a. Nadle┼żni dr┼żavni organi, naime, „treba da doprinesu ja─Źanju medijskog pluralizma daljim pove─çanjem transparentnosti vlasništva nad medijima, promovisanjem raznovrsnosti politi─Źkih sadr┼żaja u medijima i sistematskim pra─çenjem poštovanja zakonskih obaveza emitera“. Tako─Ĺe, „dr┼żavni organi treba da javno i najoštrije osude sve pretnje novinarima i da uvedu efikasne mere zaštite novinara od napada koji imaju za cilj da ih u─çutkaju, uklju─Źuju─çi i krivi─Źno gonjenje po─Źinilaca“, piše European Western Balkan.

Pored ovih, izveštaj KDILjP-a izneo je i niz preporuka vezanih za bira─Źki spisak, rad Republi─Źke izborne komisije, finansiranja kampanje i druge oblasti – ukupno njih 26. Kako za European Western Balkans potvr─Ĺuje Tamara Brankovi─ç, zamenica programskog direktora Crte, za sada ne postoje vidljivi koraci javnih vlasti na daljem unapre─Ĺenju izbornih uslova i ispunjavanju preporuka nakon izbora 2022. godine.

Vlada ili poslanici vladaju─çe ve─çine do sada nisu poslali nijedan predlog zakonskih izmena vezanih za izbore u skupštinsku proceduru. Nije ni otvorena bilo kakva javna rasprava o potencijalnom unapre─Ĺenju izbornog zakonodavstva, kao makar jednog aspekta izbornog procesa. Radna grupa Vlade Srbije za saradnju sa OEBS i KDILjP osnovana je 2019, a njen mandat, na osnovu Odluke o osnivanju, istekao je 31. decembra 2021, otkad nije obnovljena – iako daleko od toga da su sve preporuke bile primenjene.

Odr┼żavanje novih izbora, sa druge strane, pribli┼żava se velikom brzinom i raste verovatno─ça da ─çe, ako neke izmene i budu sprovo─Ĺene, kao i prethodnog puta, to biti neprimereno blizu izbornog dana.

Pred izbore 2022, posle dugogodišnje stagnacije, vlast je ipak primenila deo preporuka koje su se „nagomilale“ u poslednjih desetak godina. KDILjP je ocenio, podse─ça Brankovi─ç, da je u potpunosti ispunjeno 14 od 85 evaluiranih preporuka iz korpusa koje je njihova misija upu─çivala Srbiji od 2012. godine.

Ova aktivnost vlasti nastupila je nakon što je 2020. godine Narodna skupština, zbog bojkota izbora, ostala bez opozicije, što je dovelo do zaoštravanja kritika iz Evropske unije. Vladaju─ça koalicija je pristala na novu rundu posredovanja o izbornim uslovima od strane Evropske unije, ali je tako─Ĺe podr┼żala i otvaranje „drugog koloseka“ dijaloga sa strankama koje su odbijale posredovanje „stranaca“. Dva dokumenta koja su proistekla iz ovih koloseka dijaloga sadr┼żali su i neke od preporuka KDILjP-a, koje su potom primenjene.

„Me─Ĺutim, promene su bile uglavnom tehni─Źkog karaktera, ticale su se postupanja izborne administracije i uglavnom odnosile na pitanja transparentnosti i posmatranja izbornog procesa“, ka┼że Tamara Brankovi─ç.

Na┼żalost, dodaje ona, Crta ne vidi da postoji politi─Źka volja da se klju─Źni problemi izbornog procesa rešavaju jer nisu preduzeti odlu─Źni koraci u primeni preporuka koje bi onemogu─çile pritiske na bira─Źe, izbornu korupciju i klijentelizam, zloupotrebu javnih resursa i medijsku neravnopravnost.

Ako vlast, dakle, i krene sa primenom nekih od preporuka za poboljšanje izbornih uslova pred naredne izbore, osim tajminga, treba voditi ra─Źuna i o njihovom sadr┼żaju – da li se rešavaju problemi koji zna─Źajno uti─Źu na poštenost izborne utakmice, ili oni ─Źiji je uticaj ograni─Źeniji. Imaju─çi u vidu da trenutno izostaju ve─çi pritisici kako od strane opozicije tako i od strane Evropske unije, pitanje je da li je prethodni ciklus primene preporuka KDILjP-a bio maksimum koji gra─Ĺani Srbije mogu da o─Źekuju.

 





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE