Obrenovac, 28.05.2023

GRUPA NEMAČKIH POSLANIKA ZAHTEVA DA BERLIN POVUČE PRIZNANJE KOSOVA


Izvor: Kurir.rs/Kosovo online/Lokalne novine | Obrenovac, 05.03.2023.
Osuli drvlje i kamenje po PriŔtini

Foto:EPA/Clemens Bilan


Poslanici Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu podneli su zahtev u kojem traže da Berlin povuče priznanje Kosova.

Lažna država Ššosovo je propala. Odvojena posle protivpravne agresije NATO protiv SR Jugoslavije (1999) i uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih nealbanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severnom Ššosovu, koju su priznale mnoge države, Kosovo ne samo da je najsiromašnija "država" zapadnog Balkana već je i druga najsiromašnija "država" Evrope posle Moldavije - navode poslanici AfD u zahtevu.

Konstatuju i da na Kosovu nezaposlenost među mladima iznosi skoro 60 procenata, a ukupna nezaposlenost obuhvata skoro trećinu stanovništva.

- Najveći broj evropskih džihadista (po glavi stanovnika) u Siriji dolazio je sa Ššosova - upozorava se u zahtevu koji su potpisali poslanici Petr Bistron, Markus Fronmajer, Tina Ššrupale, Ojgen Šmit, dr Aleksandra Gauland, Štefan Ššojter, Štefen Ššotre i Matijas Mocdorf.

Ukazuju i da je nekadašnji premijer lažni države, vođa OVŠš Hašim Tači, koji je bio umešan u šverc heroina i trgovinu organima, optužen pred Specijalnim sudom za Ššosovo u Hagu.

AfD ističe da vladu na Kosovu vodi nacionalistička stranka Samoopredeljenje premijera Aljbina Ššurtija koja u svom programu predviđa stvaranje "Velike Albanije" putem pripajanja Ššosova Albaniji. Poslanici ocenjuju da "Velika Albanija" koju čine Albanija, Ššosovo, Preševska dolina na jugu Srbije koju naseljavaju Albanci, zapadna Severna Makedonija i deo Crne Gore među Albancima postaje sve popularnija.

Napominju i da se prava srpske manjine na Ššosovu ne poštuju, a da je od 1999. godine proterano 220.000 Srba dok je ukupno 150 srpskih crkava i manastira na Kosovu uništeno.

- Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama na Ššosovu je zabeležen veći broj incidenata i diskriminacije Srpske pravoslavne crkve. Između ostalog SPC se ne priznaju imovinska prava. Prema mreži "Evropa Nostra" manastir Visoki Dečani koji je Unesko 2004. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom spada među sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi - stoji u zahtevu.

Ukazuje se i da sve do danas kosovske vlasti blokiraju osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom što je dogovoreno još 2013. godine u okviru političkog dijaloga između Srbije i Ššosova.

- Pri tome čak i kosovski posmatrači primećuju da je to bio jedan od centralnih elemenata aprilskog sporazuma iz 2013. godine. Tako položaj srpske manjine na Ššosovu ostaje nesiguran kao što je bio i ranije. Prema podacima srpske vlade na Ššosovu je od 2021. godine zabeleženo 278 etnički motivisanih incidenata protiv srpske manjine - podseća AfD.

Zato je, na osnovu navedenih činjenica, prema mišljenju eksperta za međunarodno pravo, prof. Matijasa Herdegena, nezavisnost Ššosova sporna "zbog sumnje u sopstvenu efektivnu državnu vlast", podseća AfD dodajući da priznanje neke države nije samo povezano sa postojanjem tri obeležja države - narod, teritorija i državna vlast nego, kako ukazuje Herdegen, i sa političkom odlukom.

- Sa ovim nije u suprotnosti ni mišljenje Međunarodnog suda pravde. Mišljenje se isključivo bavi pitanjem da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Ššosova u suprotnosti sa međunarodnim običajnim pravom ili Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Međutim, Međunarodni sud pravde se u citiranom mišljenju nije eksplicitno bavio pitanjem da li je Ššosovo uopšte smelo da traži pravo na samoopredeljenje i time na secesiju. Stručna služba Bundestaga dolazi do zaključka: "Ukratko, može se, dakle, reći da je zbog visokog stepena politizacije i slabe međunarodnopravne regulisanosti (povlačenja) priznanja država, povlačenje priznanja (politički) moguće". To naglašavaju i vodeći pravnici, među kojima i profesor Šo, koji kaže da "zato što je priznanje, u krajnjoj liniji, politička stvar, ma kako ona bila pravno uslovljena, odatle logički sledi da ukoliko neka država određenu političku situaciju shvata na taj način da ona opravdava povlačenje priznanja, država će preduzeti radnje koje odgovaraju njenim političkim interesima" - objašnjava AfD.

Poslanici AfD ukazuju da je devet država saopštilo da povlače priznanje nezavisnosti Ššosova - Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Antigva i Barbuda, Maldivi i Sveta Lucija, kao i da među članicama EU pet ne priznaje Kosovo - Grčka, Španija, Rumunija, Republika Ššipar i Slovačka.

- Iako je Mađarska priznala Ššosovo, u međunarodnim organizacijama glasa protiv Ššosova. To se, takođe, odnosi i na mogući prijem Ššosova u Savet Evrope - podsećaju poslanici Bistron, Fronmajer, Ššrupale, Šmit, Gauland, Kojter, Ššotre i Mocdorf, čiji bi zahtev uskoro mogao biti predmet rasprave u Bundestagu.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove koriŔćenja portala pročitajte OVDE