Dijalog Srbije i Kosova biće u Ä�etvrtak nastavljen u Briselu, ali vlasti u Beogradu smatraju da razgovor nema previše smisla i najviše što se može jeste da se otklone pretnje sukobima, javlja nemaÄ�ki portal DojÄ�e vele, prenoseći mišljenja analitiÄ�ara u Beogradu.

Briselski portal Politiko piše da do runde dijaloga dolazi u Ä�asu zategnutosti izmeÄ‘u Prištine i Beograda i „ponovnog sukoba koji je izazvao strahove da bi dve strane mogle da krenu u rat“.

Agenciji Beta su u Briselu evropski diplomatski zvani�nici rekli da i Evropska unija i vrlo angažovane SAD smatraju da dijalog �elnika Srbije i Kosova mora dati neke rezultate.

Na opasku Bete da je kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio da smisao dijaloga može biti jedino uzajamno priznanje i da neće razgovarati o sporu oko automobilskih tablica i liÄ�nih karata, dok srpski predsednik Aleksandar VuÄ�ić podvlaÄ�i da napretka ne može biti bez sprovoÄ‘enja Briselskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština, evropske diplomate su uzvratili da "ni EU, niti SAD ne misle da dijalog može biti pucanj u prazno".

Kosovski premijer Kurti je dao intervjue nekolicini evropskih listova i tako je italijanskom listu Republika izjavio da im "preti opasnost rata, a iza Srbije je Putin".

Španski dnevnik Periodiko smatra da je "Kosovo kamen u cipeli NATO...i loše rešeno pitanje, kao što je to i Bosna i Hercegovina, okovana Dejtonskim sporazumom koji je zaustavio sukob, ali stvorio Frankenštajna kojim je nemoguće upravljati".

Kurti, stoji u izveštaju DojÄ�e velea, sprema se u Brisel da bi razgovarao o meÄ‘usobnom priznanju, a VuÄ�ić se priprema da u Briselu razgovara o Zajednici srpskih opština (ZSO), pa je teško nešto opipljivije oÄ�ekivati od ove runde dijaloga.

Albanska strana, dodaje DojÄ�e vele, najnovijim provokativnim potezima pokušava da iskoristi za sebe povoljniju geopolitiÄ�ku situaciju.

Srbija je zbog neuvoÄ‘enja sankcija Rusiji izazvala podozrenje na Zapadu i vidi se kao nekakav tihi saveznik Rusije, što Priština pokušava da iskoristi kao svoju prednost i promeni situaciju na terenu, ukazuje nemaÄ�ki portal.

DojÄ�e vele navodi mišljenje analitiÄ�ara u Beogradu da se ta karta Rusije uvek se koristila u Prištini kako bi se dobila nekakva dodatna podrška na Zapadu, a izgleda da sadašnja ameriÄ�ka administracija ima nekakav 'kosovski zavet' oko nezavisnosti Kosova i verovatno je da Srbija trpi pritiske zbog toga.

U Vašingtonu Ä�ini se postoji dobra volja da se formira Zajednica srpskih opština, kažu sagovornici DojÄ�e velea u Beogradu, ali napominju da albanska strana odbija da to sprovede i niko na nju i ne vrši pritisak da to uÄ�ini, što je stav i opozicije i vlasti u Beogradu.

Mediji u EU istiÄ�u da je Evropska služba za spoljne poslove i bezbednost (EEAS) dramatiÄ�no zatražila da se zapaljive poruke u Prištini i Beogradu prekinu, ali takoÄ‘e predoÄ�ila da se Briselski i drugi sporazumi moraju sprovesti.

SAD su isto to stavile do znanja, ukljuÄ�ujući Briselski sporazum i Zajednicu srpskih opština, ali tako što ta zajednica ne sme biti u suprotnosti s Ustavom Kosova i neki paradržavni entitet.

AmeriÄ�ki izaslanik Gabrijel Eskobar je rekao da o tome "treba da se raspravlja", ali je takoÄ‘e objasnio da to znaÄ�i da "postoji puno evropskih modela gde manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleÄ‘e i jezik u okvirima ustava".

Na pitanje Bete da li Evropska unija takoÄ‘e smatra da se Zajednica srpskih opština može svesti na "model zaštite kulturnog nasleÄ‘a i jezika", dakle neku nevladinu organizaciju bez izvršnih ovlašÄ‡enja, kako proizilazi iz ameriÄ�kog stava, diplomate u Briselu ponavljaju stav da se do sprovoÄ‘enja Briselskog sporazuma i sveobuhvatne normalizacije odnosa prihvatljive za obe strane može doći i nizom sprovoÄ‘enja malih dogovora.