Obrenovac, 19.11.2017

Stres udara na sve vitalne organe!


Izvor: Lokalne novine | Obrenovac, 26.10.2017
Istra┼żivanja posledice hroni─Źne napetosti na organizam su mnog obrojne, ona uti─Źe na mozak, srce, creva, gojaznost, i seksualni ┼żivot


´╗┐

Ameri─Źka zdravstvena asocijacija zaklju─Źila je da je stres uzrok ─Źak 60 odsto svih bolesti. Iako mnogi ose─çaju njegove pogubne posledice zapravo malo ljudi zna kako izgleda mehanizam uticaja stresa na organizam. Stru─Źnjaci su sad to pokušali da objasne i zaklju─Źili da se kod akutnog stresa aktivira simpati─Źki deo vegetativnog nervnog sitema i sr┼ż nadbubre┼żne ┼żlezde, iz koje se izlu─Źuje u krv adrenalin. To je hormon urgentnosti i budnosti kod ┼żivotinja i ljudi, koji priprema organizam za aktivno i agresivno reagovanje.

Reakcija na stresore uvek podrazumeva pojavu neprijatnih emocija, nadra┼żaj simpatikusa ili parasimpatikusa i lu─Źenje hormona stresa. Sve to zajedno predstavlja "vanredno stanje" u organizmu. Bez obzira na to kakav je odgovor organizma, aktivan ili pasivan, narušena je uobi─Źajena psihofizi─Źka ravnote┼ża. Takvo stanje, ako je suviše intenzivno ili se puno puta uzastopno ponavlja, mo┼że da dovede do simptoma psihi─Źke i telesne patnje i do ošte─çenja pojedinih organa i organskih sistema.

Veza hipotalamus - hipofiza - nadbubre┼żna ┼żlezda odgovorna je za "bori se ili be┼żi" reakciju na stres. Mre┼żu ─Źini komunikacija izme─Ĺu ova tri organa. Hipotalamus je odgovoran za niz aktivnosti autonomnog nervnog sistema, kao što su regulacija temperature, glad, ┼że─Ĺ, umor, san, sr─Źani ritam. Hipofiza lu─Źi kortizol, adrenalin i androgene hormone. Nadbubre┼żne ┼żlezde lu─Źe spektar hormona kao što su hormoni štitaste ┼żlezde, hormoni rasta...

REAKCIJE

1. Organizam ne razlikuje mali stres od velikog. Tipi─Źna reakcija na stres koju svakodnevno do┼żivljamo i po nekoliko puta po─Źinje kaskadom oko 1.400 hemijskih reakcija!

2. Zbog stresa pametni ljudi ─Źine gluposti. Stres dovodi do, kako bi neurolozi rekli, "kortikalne blokade". Prakti─Źno, stres stopira odre─Ĺene funkcije u mozgu, pa ne mo┼żemo da reagujemo normalno.

3. Na stres mo┼żemo da se naviknemo. Neki ljudi su se toliko navikli na svakodnevnu ┼żurbu, pritisak i stres da im je to prešlo u uobi─Źajeno stanje. Stres se lako nagomila, pa nekad ne mo┼żemo da prepoznamo da smo zapravo pod stresom.

4. Mo┼żemo da kontrolišemo reakciju na stres. Ne moramo da budemo ┼żrtve sopstvenih ose─çanja i misli. Istina je da mo┼żemo da nau─Źimo kako da se nosimo sa stresnim situacijama, kako nam se ne bi sve to odrazilo na mentalno i fizi─Źko zdravlje.

5. Najbolja strategija kontrole stresa je u trenutku, jer odlaganje osloba─Ĺanja od stresa ne─çe imati puno efekta. Ako ─Źekamo vikend da se napijemo, odradimo trening ili nešto drugo, naše telo je ve─ç pretrpelo stresnu reakciju.

 

Kod hroni─Źnog stresa, kada je situacija manje urgentna ali se ponavlja, aktivira se ─Źeš─çe parasimpati─Źki deo vegetativnog nervnog sistema, sistem hipofizne ┼żlezde i kora nadbubre┼żne ┼żlezde, iz koje se izlu─Źuje u krv kortizol. On sad više priprema organizam na pasivnost, ko─Źi neke metaboli─Źke procese i slabi imunološke reakcije.

U nekim hroni─Źnim stresnim stanjima izlu─Źuje se i previše kortizola i previše adrenalina. Višak adrenalina negativno uti─Źe na kardiovaskularni sistem i cerebrovaskularni sistem, a višak kortizola negativno uti─Źe na imunitet, na ko┼żu, na zglobove, organe za varenje i mozak.

Mozak je baš i najosetljiviji, pa su se istra┼żiva─Źi izme─Ĺu ostalog najviše bavili delovanjem stresa na ovaj organ. Poslednjih godina su otkrili da stres sna┼żno uti─Źe na mozak i bukvalno ga menja. Francuski nau─Źnici dokazali su da stres ─Źini ljude razdra┼żljivima. To je ono što se na prvi pogled vidi, ali ono što se ne zna jeste da se tada u mozgu doga─Ĺaju hemijske promene, i to tako što se onemogu─çava spajanje odre─Ĺenih neurona. Na┼żalost, neke promene mogu biti trajne.

Istra┼żiva─Źi su, tako─Ĺe, otkrili da dugotrajan stres narušava sposobnost mozga za pam─çenje i u─Źenje. Smanjuje se volumen sive materije odgovorne za emocije, samokontrolu i normalno psihološko funkcionisanje. S vremenom se javljaju ozbiljne poteško─çe u koncentraciji i sposobnosti nošenja sa sopstvenim emocijama.

Mnoštvo je posledica koje dugotrajan stres mo┼że da ostavi na telu, a poslednje istra┼żivanje ameri─Źke Škole javnog zdravlja "Mejlmen" pokazuje da muškarci koji su pod velikim stresom te┼że postaju o─Źevi, a mogu imati i medicinskih problema s neplodnoš─çu. Prema ovoj studiji, stres je uzro─Źnik ni┼że koncentracije spermatozoida, ali i njihove deformisanosti i smanjene pokretljivosti.

Neplodnost u jednakoj meri poga─Ĺa i muškarce i ┼żene, a kod pripadnika ja─Źeg pola upravo je kvalitet sperme klju─Źan pokazatelj plodnosti, objašnjavaju nau─Źnici koji su prou─Źavali spermograme muškaraca starosti od 38 do 49 godina i istra┼żivali povezanost rezultata sa subjektivnim i objektivnim nivoima stresa kojima su izlo┼żeni.

Oni koji su za sebe rekli da su pod velikim stresom, po pravilu su imali lošije nalaze pokretljivosti i broja spermatozoida. Iako stres povezan s radnim mestom nije imao prevelik uticaj na nalaze, nau─Źnici su otkrili da su nezaposleni muškarci u lošijem polo┼żaju kada je re─Ź o plodnosti zbog smanjenog nivoa muškog polnog hormona, testosterona.

Stres uti─Źe i na nagomilavanje masnog tkiva oko struka. Adrenalin podsti─Źe masti da u─Ĺu u krvotok i tako se proizvodi energija koja omogu─çava da se suo─Źimo s problemom ili da ga izbegnemo. Ali ako niste aktivni, energija ostaje neiskoriš─çena pa je telo skladišti oko struka.

Nau─Źne studije pokazuju i da nadbubre┼żne ┼żlezde osobe pod velikim stresom proizvode velike koli─Źine hormona norepinefrina i epinefrina. Time se pove─çava lu─Źenje sebuma (loja) koji zapušava pore i doprinosi nastanku bubuljica. Zato se ljudima koji pate od ekcema pogoršava stanje bolesti ukoliko su pod stresom.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE