Većina ljudi misli da samo dijabetiÄ�ari imaju povišen nivo šećera u krvi. MeÄ‘utim, to nije istina. Svaka osobe može da pati od ovoga, a da ne bude svesna i da ne primeti štetu koja je naÄ�injena nervima, krvnim sudovima i organima.

Da vam se to ne bi dogodilo i da biste sprieÄ�ili komplikacije koje konstatno povišen šećer može izazvati, važno je da prepoznate simptome koji upozoravaju i preduzmete odgovarajuće mere, pise Novi.

1. MASNOĆE OBLAŽU ORGANE

Fruktoza, sastojak šećera tera jetru da efikasnije skladišti masti i to na Ä�udnim mestima. Vremenom dolazi do stvaranja masnih naslaga oko jetre, što izaziva oboljenje jetre, koje je bilo retko pre osamdesetih godina prošlog veka.

2. PRIPREMA NASTANAK DIJABETESA

Svakih dodatnih 150 kalorija dobijenih usled unosa šećera dnevno povećava šanse da se dobije dijabetes za 1,1 posto. ÄŒesto mokrite.

3. HAOS OD HOLESTEROLA

Kad se izuzmu osobe sa visokim holesterolom i/ili dijabetesom i gojazne osobe, kod osoba koje unose mnogo šećera beleži se najveći porast lošeg holesterola i opasnih triglicerida, i ujedno smanjenje nivoa dobrog holesterola (HDL). Prekomerni šećer dovodi to toga da jetra proizvodi više lošeg holesterola dok u isto vreme spreÄ�ava organizam da ga izbaci.

4. LOŠE UTIÄŒE NA SRCE

Sr�anja oboljenja i dijabetes su usko povezani. Sr�ani i moždani udar su najveći uzro�nici (65 odsto) smrti kod osoba sa dijabetesom tipa 2.

5. KRVNI PRITISAK

Dolazi do prekomernog luÄ�enja insulina, koji loše utiÄ�e na sistem za cirkulaciju i na arterije. HroniÄ�ni visoki nivo insulina izaziva brži rast mišićnih ćelija oko krvnih sudova, a to uzrokuje stvrdnjavanje zidova arterija, što je korak do visokog krvnog pritiska.

6. IZAZIVA DIJABETES TIPA 3

Neuropatolog sa Univerziteta Braun, Suzan de la Monte, smislila je termin „dijabetes tipa 3“ nakon što je njen tim saradnika prvi otkrio vezu izmeÄ‘u rezistentnosti na insulin, ishranu bogatu mastima i Alchajmerove bolesti. Po mišljenju ovih nauÄ�nika, Alchajmer je bolest metabolizma, u kojoj je oštećena sposobnost mozga da koristi glukozu i proizvede energiju.

7. POSTAJETE PROŽDRLJIVI

Redovno unošenje velikih koliÄ�ina šećera ometa slanje poruka mozgu da smo siti. Leptin, hormon koji šalje signale da smo siti, ne vrši svoju funkciju, dok fruktoza koju smo kroz šećer uneli stalno izaziva glad.

8. POSTAJETE ZAVISNIK OD ŠEĆERA

Šećer izaziva luÄ�enje hemikalija koje utiÄ�u na centar za zadovoljstvo u mozgu, to jest na luÄ�enje opioida i dopamina. Kao i kod osoba koje uzimaju drogu, u ovom sluÄ�aju razvija se tolerancija na šećer, što znaÄ�i da je potrebno sve više šećera da bi se postigao osećaj zadovoljstva. Prilikom prouÄ�avanja uticaja šećera na pacovima primećeno je da životinje poÄ�inju da cvokoću zubima, imaju tremor, drhtanje i postaju anksiozne kada im se oduzme šećer.

9. UMOR

Previše šećera u organizmu dovodi do stalnog osećaja umora. Dolazi do stalnih promena nivoa šećera u krvi, zbog Ä�ega organizam traži da jedete nešto slatko, i tako se vrtite u zaÄ�aranom krugu.

10. DEPRESIJA

Postoji veza izmeÄ‘u depresije i uzimanja slatkiša. Osobe koje jedu puno slatkiša vremenom postaju sklonije depresiji

11. POSTARUJE LICE

Šećer u krvi vezuje se za proteine i tako se formiraju štetni molekuli nazvani AGE, koji napadaju okolne proteine, ukljuÄ�ujui i proteinska vlakna u kolagenu i elastinu, sastojcima koji Ä�ine da koža izgleda Ä�vrsta i elastiÄ�na. Kao rezultat, dolazi do stvaranja bora i opuštanja kože.